Istočnik

Бр И

ИСТОЧНИК

Стр. 247

Учење св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао Ј!. Гладвш Превео: Миливој Јовановић, парох. [Карлово.] (Наотавак.) Осим поуке и укора као оруђе за лијечеше духовних болести у рукама пастира могу бити епитимије 1 ), које он по власти духовног оца, може налагати на људе, који долазе к њему, да исповиједају гријехе своје. Црквене казне или епитимије св. Ј. Златоусти не сматра за лијекове, који су кадри уништити коријен гријеху, али по његовом мишљењу, нијесу без значаја за наравствено болесног у ствари његовог поправљања. Оне су као напомена о гријесима и пороцима, који их изазивају, и напомињући о њима, приводе грјеганика до свијести свога положаја и оне опасности, каковој излаже човјека грјешна страст, и тијем могу будити вољу на борбу с гријехом и страшћу, која влада човјеком. Осим тох^а, када се црквена казна мудро употријеби, може дјеловати насупрот грјеховној болести, која се гнијезди у човјеку. Пошто сврха епитимије није у томе да кори, него да потпомаже на> равствено поправљање грјешниково 2 ), то „мјеру покајања, говори Ј. Златоусти, треба одредити не само по својству гријеха, него уједно и с обзиром на својство духа и стање самијех грјешника" 3 ). Ако је пастиру потребна пажња и опрезност, када поучава и када кара, тијем вигае тога треба код употребе црквених казни, а особито тако тешких, као што је „одлучење од очинске трапезе". Оштре казне, по мишљењу Ј. Златоустог, могу се употребити само у том случају, када „грјешници" по снисхођењу свештеника слабостима човјечијим, „не примајући достојне казне за гријехе, постају веома немарни, развраћени и гријеше с великом смјелошћу " 4 ), као н. пр. јавии „блудници". А у одношају према осталим грјеганнм члановима своје пастве свегатеник мора употребљавати казне с крајном опрезношћу, да излишном строгошћу не би довео болеснике до очајавања у своме спасењу, јер многи од Њих не могу поднијети жестоког лијечења. „Не смије се просто по мјери поступака, говори Ј. Златоусти, налагати казаа, него треба на то тражити пристанак грјегпника, да не би још већим начинио расцјеп, кад хоћеш да загаијеш раздерано, и да не би с жељом

4 ) Бес. древним народима. 2 ) Бес. Римљанима; Бес. Јевр. 3 ) Бес. на II. Кор. 4 ) О свештенству.