Istočnik

Стр 345

Оно није засукано, заплетено, веразумно, збркано, као што је фгалозофија научњака. филозофија ума људског, те га није потребно најприје муком изучавати. Исус Христос проаовиједао је своју науку пајпростијима и најненаученијима у народу, и они су га рмзумјели. Он није изабрао за своје ученике никакве научњаке, никакве мудраце или фнлозофе, већ људе ниског сталежа, л.уде просте без икаква знања, без икакве високе науке. Па инак постадоше они и велики и мудри и пунн знања и науке — Духом светим и његовом науком, — науком, коју п ми данас имамо, да постанемо мудрн срећни н блажени. Да би се могле разликовати више дужности од нпжпх, није такође потребно никакво дуго и оштроумно размишљање, на да се ипак зна, шта је у неким приликама корисније: истину говоритн или је прећутати. Јер ко ће ту иматн времена за дуго размшпљање. шта би било најкорисније, гдје се у животу има иешто брзо и нагло рпјешити? Уопће, ко би увијек могао зпати. да ли ће успјех његова дјела бити од користи или од шгете? II на пошљетку ко бп могао вјеровати, да би корисно могло свагда бити мјернло благочешћа, мјерило врлине, мјерило морала. Корнсно, као и пошљедица сваког дјела, не зависи од човјека и воље његове. Има дужности, које су врло узвишене, па ипак могу нам у земаљском жнвоту бигн од штете, мјесто користи. Има дужности, које изискују жртвовање нашег имања, па и самог живота. С тога баш и скаче цпјена добродјетељи, што нас вјежбање у њој стаје труда н муке, јер при том морамо да надвлађујамо своју себичност н саможивост. Па како ћемо моћи без размишљања и оштроумља, боз учености мудрости и свјетске знаности, разликовати сваки пут више дужности од ннжих? Како ћу моћи знатн, гдје треба истину да откријем, да говорим, а гдје да је забашурим, пршсријем или прећутим? Ово је питање врло важно, јер могу често да наиђу прилике, које ће ме довести у сумњу. Исус Христос, чија наука важи и за најнаученијег, као и за најненаученијег, не изискује за извршење исте ннкаква оштроумља, никакве научености, никаква велика свјегског знања, већ изискује само једно једино — а то једно јест љубав. — Еозлкжиши Госиодл Иога ткоего кс"к <и г к сецдцмгк тком /И'к, н всен> д&шк» ткоск>, и ксно ,имсл'||« гконо ... козлнјкнши искјнмнаго ткосго мки> са<и'к сни. И к сТк> ококј заиок -кдУк) кјск закон-к и Иророцм кнсАт г к (Мат. гл. 22, 37—40). За љубав има способностн сваки човјек, па и само дјетешце на материним грудима. Љубав је свагда најсигурније средство, најноузданија упута оном, што је прчведно, поштено и што је иред Богом н пред људнма добро и ваљано