Istočnik

Сгр 382

ИСТОЧНИК

Бр. 16

са 177.206. Од библија је отприлике 30 постотака оотало у Енглеској. У 27 др жава постоје 812 повјерениЕга друштвенах. На истоку су у великом броју асенске повјереници. Приход је био око 4 мил. крун^, издатци напротив премашају приход са 360.000 круна, тако да дефицит друштвени у току више година износи данас 1 мил. круна. Нада је, да ће се овај мањак надокнадити добровољним прилозима, а ако то не, онда новцем из резервног фонда. Нојев ковчег. Неки њемачки научник и археолог истраживао је, коликп је могао бити Нојев ковчег? Послије дугих и брижљивих истраживања по асирским споменицима, испало му је за руком да ријеши ово чудновато питање. Нојев ковчег гдје је провео јеврејски праотац за вријеме потопа, који и св. Писмо дјетаљно описује, био је 183.90 м. дуг, 25.84 м. широк, а 15 70 м. висок. Према овоме дакле, а по рачуну овога научника, износила би запремина ковчега неких 18.231 тон, по чему би се могао испоредити са највећим данашњим бродовима.

КњиЉевне биљешке, Старина. У ХаЈделбершкој универзитетској библиотеци налази се једап кодскс Септуагинше од 27 листи, а који потиче из 6—7 вијека. Наиисан је на папирусу, унцијалним словима. Овај опсежан одломак јесте један од највећих фрагмената Септуагинте, писаних унцијалним писмом, а који се у Нземачкој налазе. (Јвих 27 двоструких страна садрже у себи алекеандријски пријевод пророка Захарије, гл. 4—14, и пророка Малахије гл. 1—4. Фрагменте овога кодекса са критичкпм коментаром текста издаће наскоро проф, Ад. Дајсман. Даље публикације хајдеибершких грчкпх папируса угледаће свијета одмах по издању ове црве свеске.

Нове књиге и лиетови. Не укради. 7. св, „Хришћанске књижице," коју издаје свештеник професор у Загребу Јиван ЈЈетровип , цјена јој само 4 потуре. Ову малену али врсну књижицу препоручујемо најтоплије пажњи наших читалаца. Леега. Књига мојега сииа. (11 Нђго сН пно %Но) Да те научи мислити. Са дозволом списатељице превео Иван Васин ЛоповиЛ, Сарајево, Штампарија Тира и Фоглера, .1901. Стр. 141. Цијена? — Лијепа и поучна садржина, а уз то красан српски језик најбоља су ирепорука овој књижицп. Српска православиа Херцеговачко-Захумска Михронолија нри крају 1900. год. (с додатком) Издао Серафим ИеровиЛ, митрополит. Уредио Јиван МуцовиИ , митрополитов тајник. Мостар 1901. Штампарија Пахера и Кисића. Стр. 226. — О овоме шематизму проговорићемо у једноме од наредних бројева. Др. Бошко Петровић. Студије и критика на психофизички лоиплал. Ср • Карловци 1901. Стр. 110. Још нешто о еаборском изборном реду од 1870,1 (поводом „Осврта Ди. митрија Руварца"). Написао протопрезвитер Јован ЈеремиЛ, Ср. Карловци. Српска манастирска штампарија.. 1901. Цијена 50 потура. Стр. 117.