Istočnik

Стр. 383

Летопис Матице Српске. Књига 207. и 208. Св. Ш. и IV. за годину 1901. Нови Сад. Издање Матице Српске. 1901. Цијена а 1. К. Књиге Матице Српске. Број 1.: Живот др. Јована СуботиЛа (Автобиографија). Први дио: Идила. Број 2.: Аграрни шжрети у Старом Риму. С оеобитим обзиром на данашње наше пољопривредне прилике. Написао др. Ђорђе Дера. Нови Сад. 1901. Издање Матице Српске. Цијена а 1. К. 50 пот. Православна Далиација. Написао Е. Н. М. Нови Сад. 1901. Стр. VI X 603. Наклада књижаре А. Пајевића. — Ова опсежна књнга слика нам све догађаје православне цркве у Далмацији од првијех почетака хришНанства па до године 1849. У детал>има нам изнаша постанак далматинске цркве, као и ону велику борбу, са којом се црква православна имала борити у Далмацији кроз толико вијекова. Многога у овој књизи је, што се односи и на нашу цркву у Босни. Гледаћемо да о овој књизи опширније проговоримо а засада нека је свакоме најтоплије нрепоручена. Је ли забрањено празповати Ускрс са јеврејском Пасхол. Написао Максим Трт/ковиД, професор гимназије краља Александра I. (Одштампано из „Гласника православне цркве) Београд. Државна штампарија 1901. 8.° Стр. 27.

Јавне благодарности. Висока земаљска влада у Сарајеву благоизвољела је — као и осталим по Босни и Херцеговини црквама — даровати и нашој српско-православној цркви у Добрлину: два „Требника и I. и II. д. и један „Служебник" — све три књиге у врло солидној изради и повезу; због чега јој се од стране ове српско-православне црквене општине изриче најсрдачнија благодарност. Доберлин, 2. јула 1900. Перовођа: За српско-правосл. цркв. општину: А. Поповнћ, Јоваи Прогаић, парох. предсједвик.

Бр 10 . ИСТОЧНИК

Пошто је висока земаљска влада за Босну и Херцеговину темељно потпомогла градњу обију цркава у царохији јеловачкој, те је шта више— 1. цркву међувођску, осјем св. икона, са свима потребним утварима и књигама снабдјела, а2. цркву јеловачку такође дивним и скупоцјеним даровима обдарила : то народ ове парохије, увидјевши колику пажњу и бригу води висока зем. влада према српско правосл. вјери нашој прађедовској, у великој маси сљедовао је позиву својега свештеника, те је 18. јуна 1899. год. дошао у нови и обилно украшени свети храм Вознесенија Господњег, гдје је тога дана одржато свечано благодарење за здравље и још дуго — срећни живот — покровитеља наше отаџбине: Босне и Херцеговине — 1Беговог Ап. Величанства цара и краља Франца Јоснфа I., као и Његове високе владе у Сарајеву. Нек се дакле и овим путем прими од народа ове парохије израз најоданије вјерности као и дубоке благодарности, коју народ овај свагда гаји према најми-