Istočnik

Стр. 514

ИСТОЧНИК

Бр 22

на догматско учење наше цркве о митарствима, о посебном и опћем суду, о разлицн ме^у праведницима и грјешиицима т. ј. о сту пњу среће и несреће њихоке. [Наставиће ее].

Мученичка смрт светог Игшатија Богоносца. С грчког и латинског превео: јереј Дииитрије Ланковић. консист. савјетник. [Сарајево.] (Свршетак). Ш. Игњатије путује лађом у Смирну. И тако живахно и врло радссно, а жел>ан страдања спусти се из Антиохије у Селеукију, гдје је сио на ла^у; и када је иза много патње пристао код Смирне са великим весељем изађе из ла^е и пожури, да види светог Поликарпа епископа смирњанског, свога негда школе скога друга. ББих двојица бијаху наиме некада ученици ск. апостола, Јована. Када му се свратио и подијелио му духовне дарове благодати: подичио се оковима својим и мољагае га, да би му био сатрудбеник у намјери његовој; а мољаше за ово и цијелу цркву (јер овог светог мужа бијаху дочекали градови и цркве Азије у лицу својијех епископа, презвитера и Јјакона, који се сви пожурише да би од њега дио духовне благодати примили). Нарочито (мољаше) пак св.Шоликарпа, (да се моли за њега) како би посреством звјеради што брже постао невидљив (овом) свијету, те се указао лицу Христа. IV. Игњатије шаље посланице црквама, нарочито Римљанима. А то зато говорагае и тако топло мољагае, те толико умножаваше љубав према Христу, да бн по правој вјери и трудовима онијех, који за његову борбу с њим заједно Бога мољаху — небо задобио. А да би се црквама, које су му на сусрет изашле, одужио, послао им је посланице из којих је капала захвалност духовна са моли« твама и ободравањем. Али кад је кидио, да му сви добра желе т побоја се, да љубав браће не би настојиње његово, да ка Господу по|>е, сломила, кад су му красна врата мучеништва откорена, те је писао цркви у Риму; а шта јој је писао, ту је изложено. [У посланици својој Римљанима изражава жељу свети Игњатије, да вијерне види; упозорава их, да не покушавају да га од мучења спасу, већ шта више да се моле Господу, да осим њега н друге мужеве на мученппггво ободре. Моли их, да га пусте, да постане пљеном дивље звјеради, да би тако постао хљебом Христовим. Жели умријети, јер ће смрћу прави живот наслиједити; жели мријети, јер му је љубав