Istočnik

Сгр 516

ИСТОЧНИК

Гр. 22

ревој — а игре имале су се баш свршити (јер бијаше, како мишл>аху празник, који се латински назива тринаести дан, на који се [Римљаниј скупљаху). Бачен је (пак) пред звјерад крај храма. Жеља св. Мученика Игњатија с мјеста се испунила, како је напиоано: жел>а праведнога примљена је, и сконча онако, какви је свршетак себи прије у посланици својој зажелио. Остали су само тврђи дијелови св. моштију његових, који су у платно замотани и у Антиохију однешени, те су као неоцјењиво благо ради љубави мученикове светој цркви остављени. VII. Игњатије се појављује некима у сну. Ови догађаји десили су се тринаестога дана прије календе јануара то јест двадесетог децембра, када су по други пут били римски конзули: Сура и Сенецио. Ми, који бијасмо очевидци овога призора, како смо сву ноћ у сузама провели и на кољенима топло Богу се молили, да нам, који смо се због тога догађаја препали, извјесности дарује — мало задријемасмо. У том једнп одмах видјеше блаженсг Игњатија, гдје нпс стојекн до пас, грлп; други опет, гдје се моли за нас, па опет други гдје га облива зној, као да се са тешког посла вратио и гдје стоји уз Господа. Када смо ово са великом радости угледали и сновиђење једни другима саопштили, благодарисмо Богу, даваоцу свијех блага и светога мужа блаженим огласисмо. Уједно се радовасмо, што смо у вријеме његовог мучења били заједно, те засвједочисмо нашу заједницу са јунаком и племенитим мучеником Христовим,који је поразио ђавола и по жељи својој, која је из љубави спрам Христа потекла, скончао у Исусу Христу, Господу нашем, по коме и с којим нека буде слава Оцу и сила са светим Духом до вијека. Амин. — (Види: Ра1тиш аро81о1!согит орега. Ас 1 с 11(1ц Саг. Јоз. Не1е1е. Тићт^ае 1855. страпа XXXIX.—Х1Л. БХ1Х.—БХХ1У. и страна 245.—255.*) О времену постанка црквених одеткда. — К. С-на. С руског Драго К. Урошевнћ, свештеник. [Сребреница.] (Свршетак.) Не прпзнајући, да је било какве принципиелне разлике до краја другог вијека у употреби међу богослужбеним и свјетовним одијелом, ми се тим више не можемо сложити с Боком, да су представници црквени од времена апостолског употребљавали при богослужењу одијело, које је бмло начињено од скупоцјене материје (од скупоцјеве вуне и

*) Види и расправу Лазара Богдановића свештеника, под насловом: Апоетолеки музкеви. Б.-Х. Источник. 1892.