Istočnik

Бр. 22

иеточник

(Јтр 519

Што је имало мјеста у III. вијеку, то је тим више добилојачу силу у IV. и доцнијим вијековнма. Низ писмених свједочанстава свједочи, да се је тада готово стално утврдила разлика међу одијелом свагдашњим и богослужбеним, те је ово пошљедње увијек и било бијеле боје 1 ) сматрајући се као одијело свештено, које није било у свјетовној употреби. Из животописа Јована Златоуста зна се, да је он, осјећајући да му се смрт приближује и желећи да сврши св. жртву, молио се у ^ијелим одеждама, које су биле достојне његова чина обукавши (метнувши) их на своје обично одијело и скинувши обућу почео свештенодјествовати. — Јероним у своме тумачењу на 44. гл. књига прор. Језекиља изме^у осталога говори: „у божанственој религији друго се одијело употребљује при богослужењу, а друго у обичном животу') — геП^чо сПуша акегит ћа1н1ит ћаће1 т гшшв ^епо акегиш јп иаи VI1адие соштин! 3 ) И ако Јероним прави такву примједбу поводом старозавјетног одијела, које он ту описује, ипак он без сваке сумње, као што показује садашње вријеме глагола ћаће(;, своју примједбу примјењује и сличном хришћанском култу и ријечи његове имају толико исто значење за старозавјетно, колико и за новозавјетно богослужење. Јероним тумачи у чему се састојала разлика изме^у свагдашњег одијела и богослужбеног у хришћанској цркви. Тако говорећи о томе, да је допуштено старозавјетним свештеницима скидати оне одежде, који су употребљавали при богослужењу, па да облаче друго одијело, он примјећује: „из тога ћемо се научити, да смо дужни улазити у „ сва» таж скату \" к " не у оскврњено.н од уиотребе свагдашњем одијелу , него са чистом савјешћу и у чисгаом одијелу приступати тајнама Господњим 1 ' 4 ) У апологијц против Пелагијана, гледајући на ту околност „да је сјајно и украшено одијело противно Богу" он говори „зар ће бити претивно Богу, ако ја будем имао чисту тунику, када епископ, презвитер, ђакони и остали клирица при богослужењу буду имали бијело одијело (сап«ћс1а уез^е?) 5 ). Из тога излази, да се у то вријеме литургичко одијело, будући бијело, чисто и више мање раскошно, разликовало од свагдашњег одијела по своме значају, г. ј. могло се уиотребљ%вати искључиво само ири богос.лужењу и није имало мјеста у свјесаској уиотреби. Није нужно доказивати, да се слична принципиелна разлика међу бо-

') О црној боји спомиње се у иавј. Теодора Чтеца први пут „који о архиеп. Акакнју Костлнгинопол.еком прича, да је он, (475. г.) бввши скинут од стр. императпра Вчсил. и Халкидонског сабора, обукао у црно и себе, своју катедру и пријесто. НеГе'е СН. ор. В. II. з. 156. Појава другиг боја у богосл. одежди, по свој црилици односи се на X. или XI. вијек. Не1 Ск. ор. В. II. з 156 — 8. ") Дј. б.'. Јер. у руск. прев. чл. 11. стр. 274. ') КгЈе^. си. ор. у Кгапз'а у К. Епс. В. II. 8. 180,: еш" НеГе1е СН. ор. В. II. з. 151. Маг11ј;пу. СН. ор. р. 650. Вт{епт 014. ор. В. IV. Тћ- 1. §. 195. 4 ) Дј. бл. Јер. у р. пр. ч. 11. стр. 278. ') Дј. бл. Јер. у р пр. ч. V. стр. 187—8.