Istočnik

Бр, 25

иеточник

Стр. 539

љем сташу вјеровао у нешто, што није одговарало реалности, не може се рећи, да ће се та вјера у њему одржати и кад се он култивише. Најнапреднији, најкултурнији народи европски нису ппак са својом културом збрисали вјеру у бесмртност, већ је се свп држе. Вјера у бесмртност је основни догмат свију религија. Кад истражујемо заједнпчко вјеровање међу народима, морамо посматрати цијело човјечанство као једну индивидуу, као јединнцу. Ако се овдје ондје деси који човјек, да не вјерује у бесмртност, то још није доказ, да та вјера није код цијелог човјечанства. Има људи образованих, који не вјерују из својих разлога у бесмртност, но кудикамо је огромнија маса, која вјерује, а у тој маси има такође врло много образованих људи. Изузетци су тако малени, да се они не могу ни узети у рачун. Па и ти изузетци нису сви изузетци по увјерењу, већ већим дијелом што им друштво, у коме се они крећу, натурује своје мишљење. Може ли ко приступити материјализму, а да задржи вјеру у бесмртност ? Кад се човјек нашао у таквом друштву, он жртвује своје увјерење и прилагођава га увјерењу својих другова. Ни многи материјалисга није ирави материјалиста; многи ће у животу свом показатп још трагова и остатака вјере, па шта више и нехотице ће се у њега видјети вјера у бесмртност, јер је то природни глас, који се не да избрисати. Па нека најпоелије има људи, који одбацују вјеру у бесмртносг из свога увјерења, ипак се за то може тврдити, да та вјера није опћа свима људима. „Ко ће порицати, каже Сгое8сће1, човјеку разум за то, што има много лудница ?" *) Друго би нешто било, кад бисмо нашли неку религију, или бар неки народ, који не би вјеровао у душину бесмртвост. Но нема на свијету народа без вјере у бесмртност. И ако ова вјера није у дивљих народа онако јасна и развијена као код културних, ипак се и у најдивљијих народа налази ма елемената том вјеровању. И ако није код дивљака вјера у бесмртност толико развијена као код хришћана, ипак и најдивљији поштују своје мртваце, поштују разне предмете, у којима вјерују да је људска душа (фетиши, метемпсихоза), поштују најпослије духове, којима прииисују већу и трајнију моћ, него што је има човјек. Много се пута покушавало, да се нађе ма један народ, који не би познавао, вјере у бесмртност. Но сви ти ПЈкушаји нису могли успјети. Много пута су путници етнографи описивали поједипе народе у којих тобоже не би било никакве религије, никакве вјере у бесиртност, али се касније та испитивања показала као погрјешиа. Држало се н. пр. дуго на основу гходатака Бг. ^ап^-а, да аустралски урође') „Уоп Дег ВеЋвЈвеп Шг сИе ХЈп^егћНсћкеИ (Зег шепвсћНсћеп 8ее1е" стр. 7.