Istočnik

Стр. 2

ИСТОЧНИК

Јзр. 1. и 1

читамо овога, видимо има право овај, а кад онога, онде нма право он —• а ми не знамо, коме да вјерујемо. Ово се да само тако растумачити, што сваки од њих меље на својој воденици. Узмимо само најновију борбу— премда је старог поријекла — илмеђу хронодога и математичара у питаљу : „Колико је протекло година од почетка рачунања садашњег времена до 1. јануара 1901. године? —• Да ли хиљаду девет стотина и једна или само хиљаду и девет стотина година" ? Математичар вели: хајдемо на почетак рачунања н узмимо, да је од то доба протекло само десет часова, то у цифрама изгледа овако: 0 дана 10 часова. Хлонолог пак, који датуме биљежи, пише овако: 1-вог дана 10 часова у јутру. Да^Бе, узмимо да је од почетка протекао једап дан и још 10 часова, математичар биљежи то овако: 1 дан 10 часова; хронолог пак 2-ги дан у 10 часова ујутро. Од почетка рачунања времена, узмимо, да је протекла једна година, један мјесец, један тдн и десет часова; математичар ће то овако забиљежити; 1 година, 1 мјесец, 1 дан и 10 часова; хронолог пак: 2-ге године 2-гог дана у 10 часова. Дакле као што видимо из овог, хронолог кад биљежи годину, он не одговара на питање: колико је година протекло од почетка рнчунања времена, него која је година од то доба у току, док математичар обратно чини. Кад их слушамо имају обоје право, но ми смо опет тамо гдје смо и били, а то је за то, што, као што рекосмо математичар меље на своју воденицу, а хронолог на своју. Слично овом је и питање: „Које се године родио Исус?" о чему мислимо да говоримо у овом цијењеном листу. Силне су књиге написали на разним језицима, у овом питању најученији људи овог и прошлијих стољећа, па опет ни данас не знамо баш насигурно, које се године родио, а које умрво Спаситељ свијета, па по томе не знамо ни у којој години живимо. Кад човјек чита једног, мора да му каже да има право, но кад чпташ другог и онај исто тако лијепо доказуј-е своје, па ни трећем се не може замјерити, и као што рекох опет смо тамо гдје смо и били. Ми ћеме овдје да изнесемо у преводу једну малу, али темељно израђену расправу у том питању, коју је писао француски доминиканац Дидон и која је изашла у додатку његовог дјела „ Исус Хрисшос". Но како нам је при руци и расправа језуите Флоријана Гуса х ), као и расправа „ Лад је ум.ро Ирод Велики коју је написао у „Срп. Сиону"

1Јач бвћигЦјаћг СћгМ. — Р1опап ЈЈЛе.ч. — РгеШиг^ 1т Впнз^аи. 1880.