Istočnik

Стр. 22

источник

Бр. 1. и 2.

На завршетку споменимо свима вјернима, да нико од њих не смије сматрати бригу за сироте, ро^ене или туђе, туђом брнгом. Не само по духу љубави хришћанске, која треба да одушевљава све нас, као чланове једнога тијела Христова — цркве, већ у опће по природном чувству човјеколубља, треба да је то дјело за све нас опће. Скоро је код свију народа раширена скаска о вучици и о срни, које су нађену дјецу у шуми или на пољу узимале на своју бригу и отхрањивале ју својим млијеком. Смисао тих, без сумље измишљених сказака, појмљив ]е; по свеопћему удјељењу, саучешће према сиротама тако је природно, тако је дубоко усађено у нашу душу, да би морао бити изродом човјештва свак онај, који би се оглушио томе чувству; морао би бити гори од меразумне животиње, кад не бч имао милосрђа према сиротама.

Српско-православна основна школа у Сарајеву. — Једаи прилог за њезину историју. Онога времена када је г. Ст. Калу^ерчић штампао свој рад о српско-православној сарајевској школи (у Првом годшињем извјештају српских основних и више дјевојачке школе у Сарајеву 1899.) ја сам преметао и тражио разне записе и биљешке по књигама, тефтерима и разбацанијем листинама у музеју старе цркве. Између осталих ствари нашао сам и биљешке, које се тичу српске школе у Сарајеву. Најстарија вијест датира се из године 1682. У једном тефтеру одмах с прва саоји списак приложника, који се обавезаше да по могућности прилажу за црквени зејтин. Између њих налнзи се и Ликола даскал. Тај списак датиран је 1. октобра 1682. Од тада, па све до 1727. не на^ох никаква спомена о школи и даскалима. Сигурно не стога, што школе није било и ако је 1697. г. страдала и црква и народ, већ што није било прилике, да се вијест о школи уметне међу црквене трошкове. Да је школе било и овога времена држим да се може закључити из тога, што су црквени синови (општинари) сматрали за нужно подићи нарочиту зграду у трећем деценију XVIII. вијека. Нод 22. фебруаром 1727. вели се: „саградисмс крли цркве поради ск8л« з & дец8 и поррчис/ио нл ист8 кВћВ докл« а сагради аспри 32.722". Имаде још једна биљешка, која се тиче ове школске зграде. На једном листићу хартије, што је служио као омот једној тескери стоји записано оном истом руком, што је забиљежила прву вијест о школској згради, ово: „тккерд шд 'ћернза и>д скбле". Овај листић је сигурко комад некога писма, јер се још види написано ово: