Istočnik

Вр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 45

КњиЉевне биљешке. — У Петрогаду изашао ]е други том Православне Богоеловске енциклопедије под редакцијом проф. А. Лоиухина. У том тому истакнућемо само њеколико чланака, који су и по нас од интереса. Наиме, таквн су: чланак Аеонт. (стр. 189—236) и Богомилвство (стр. 751—767), које је написао темељити зналац византијскога монаштва магистар И. Соколовђ Зналац историје југословенских цркви И С. ПалБмо†написао је три чланка: Болгарјл (стр. 905—9У6), Борисв, бугар. кнез (стр. 952—954) и Босшл (стр. 983—996). Спомена су вриједни још и чланци И. Соколова о византијском писцу XI. вијека Михајлу Аталијату, о Алеманију и Баронију. Издавалач казује у предговору енциклопедије, да ће у будуће нешто више поклањати пажње свесловенском елементу и да ће „придатв болвшук) обетолтелностБ изложевпо предметовв, вход;јш,их г б во областБ славлнов-ћд^шл". — Прије пола године јавило се друго повећано издање чувеног дјела архиепископа Владимирскога Сергија „ Полбнбш м^ћслцословЋ востока". Томђ I. Восточнал аНолопл. ВладимирЂ 1901. Стр. XXII. + 732 + IV. Томт> II. Свлтои Востокђ . С^р. XXX. + 398 4 700 + П. Године 1875. и 1876. јавило се у свијет прво издање овога М-ћслцеслова. Од овога времена па до данас протекло је 25 година и урађено је у тој области много. Између осталих научника и сам његов писац писао је много из ове области. Све је то са извјесним прерадама ушло у ово издање ; некоје пак главе написане су изнова, као н. пр. трећи дио, како вели сам писац. Стручна критика ће, без сумње, оцијенити шта је све новога унешено у овијем дебелим и опсежвим књигама, а што није, и да ли то, што је ново, стоји на врхунцу данашњега стања те историјско-богословске науке. — У фебруару изашло је прошле 1901. године друго попуњено издање познате Патрологије професора минхенског универзитета Отона Барденхевера. Патрологија ова већ је преведена и на француски. У овом новом издању предникејска литература потпуно је прерађена. Пређашње издање имало је два одјељка. У првом бјеху грчки, а у другоме латински писци. Садање издање пак има пет одјељака: працрквена, апологетска, јеретичка, антијеретичка литература П. вијека, и најпослиЈе црквена литература у времену постања теолошке науке, Овај пошљедњи одјељак дијели се на двије групе, на оријенталну и окциденталну.

Јавне благодарности. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину у Сарајеву благоизвољела је —■ на моју молбу а по препоруци славног кот. уреда у Бијељини — подарити ми бесплатно шљедеће књиге: 1. Ггапјо Јов1р I. 1848—1898. 2. Иаз Уе^еппатезеп ш Возшеп ип<1 сЈег Негсе^оута. 3. 01е БапсЈ-тг^всћзЛ т Возшеп ипс1 Јег Негсегоута. Осим горенаведених припослала ми је: 4. 1пз1;гцс1лоп Гиг (1 е Етпсћ(;ип^ иш! БеИип^ с!ег 8сћиЉацег \у1г (;ас1и11;е. Тим поводом сматрам за своју дужност, вис. зем. влади овим путем јавно се захвалити! Пиперци, 1. (14.) фебруара 1901. Ђорђе СвитлиК, парох.