Istočnik

Стр. 6

Бр. 1. и 2.

Сенатска је одлука издата тек на заједнички приједлог Антонијев и Октавијанов. — Дакле два противника бијаху већ измирена, а то се десило тек послије смрти Фулвијине, 714. године. По Дио Касију (48, 28) Ирод је само те године могао ступити на пријесто Јудејски 1 ). Владао је 37 година, а умрво је 750—751. годиее. Ма да је Ирод сенатском одлуком још 714. године постављен за цара, ипак је он постао фактични господар у паревини тек онда кад је исту помоћу Римљана од Антигона и његових присталица отео. Антигон је побије^ен и Јерусалим освојен тек послије три године, 717. године, као што Флавије јасно вели, 3-ћег Сивана (јуни—јули). Владао је 34 године, по Јосифу до 720.— 751. године. Што се тиче тачности у бројевима код јудејских историчара, морамо примјетити, да Јосиф Флавије, по обичају свога народа, године појединих владара рачуна од мјесеца Нисана, тако, да и један дан прије Нисона чини код њега цијелу годину. Трајање и крај владавине Иродова три сина доводи нас до истог резултата. Архелаја збацише с пријестола и прогнаше у Вијену, у Галију, 759. године а у десетој години владавине му, дчкле дошао је на прије сто послије оца 750.—751.године а. и с. — Филип , владар Итуреје и Трахонитиде, умрво је 786. године, а у 37. години своје владавине, дакле почео је владати послије смрти Иродове 750.—751. године. Ирода Антипу, галилејског тетрарха, прогнаше у Лугдунум, у Галију, 793. године 2 ), а послије 40. године владања му. Прва година владања му дакле опет пада на 750.—751. Астрономија тако^ер помаже историји да можге насигурно и тачно одредити годину смрти Иродове. По Флавију (Ап<:Ј(|ш1:. ХУП. 6, 4.), баш нешто пред смрт његову, бјеше помрачење мјесеца. Астрономска рачунања сасвим тачно исказују ( Ме1ег , НашИшсћ с1ег Сћгопо1о§1е) ; да се 12.—13. марта заиста могло видјети у Јерусалиму помрачење од 1 сата 8 минута, до 4 сата 12 минута. Пун мјесец 15. Нисана пао је 12. априла 750. године. Ако је дакле Ирод прије овога умрво за 7—8 дана, онда би му смрт пала у 750. годину у мјесецу послије ПаСХе 3 ). [Наставиће ое].

Ч Р1. Ше88, доказује, да је Ирод постављен за цара 716. године. Сгр. 40. — Ил. Зеремски у својој расправи „Кад је умро Ирод Велики'', слаже се са Дидоном т. ј. да је Ирод од римског сената за цара именован 714. год. а почео је владати 717. год., а. и. с. — „Срп Сион" 1896., стр. 692, 693. 8 ) У расправи ,,Кад је умро Ирод Велики," стоји 792. године — Стр. 710. 8 ) Ил Зеремски се слаже у години, кад је било помрачеше са Дидонол — Сгр. 728 —Еаеаз пак доказује, да се овдје мора увети оно тотадно помрачење мјесеца, које је било 9 —10. јануара 753. године, а не оно од 750. године.