Istočnik

Стр 132

ИСТОЧБИК

Бр 6.

облик са свима својствима тјелесности, а не остаје у сопственом облику. Фихте мл. труди се, да уклони ту тешкоћу учењем о души „која ствара себи тијело," и помоћу њега дјелује на спољашњи свијет. Но мисли о стварајућој способности душе, која служи као основни принцип његове психологије, није он доказао и нпје толико аргументирао да би се на њој могло осниватн објашњење спиритистичких појава. Уз то хипотеза Фихтеа мл. не хармонира ни са основннм назорима спирита. Ови допуштају, да је у духова такова способност за усавршавање. да се њихова материјална одјећа може постепено таљити дотле, да потпуно ишчезну знаци материјзлности. Но у таком случају, што је дух виши и савршепији, то је ограниченије његово дјеловање на спољашњи свијет — а тим је он слабији. Обзиром на ово многп спирити са Пергијем на челу прпнуђеии су били, да се сагласе, да спиритистички феномени могу бити произвађнни само од нижих духова; а сам Фихте морао је признати, да питање о учешћу духова у чулним феноменима остаје неријешено. У опште основни назори спиритизма противурјече правом појму о духу и позитивним датима психологије. 1Наставиће се.] 1 Проповијед на Недјељу св. Православља. (0 цркви и православљу и спасењу кроз цркву) говорио у св. Саборној дркви сарајевској јеромонах Владимир Боберић, катихета дрзкавне велике гимназије. И послије дане слободе од власти и пмпернје, и пос.шје оног кратког уживања слободице, коју уживаху хришћани, пошто чуше радосне и утјешие ријечи: „Слободно је, да и вас буде!" -—• морала је црква проћи још кроз много искушења. Борбе је било много л споља од спољашњих непријатеља и изнутра од унутрашњих. Неким византијским владарпма прохтјело се из политичких зар обзира уклањати свете иконе из цркве и забрањивати поштовање икона било којим начином. Опустјеше храмови. II поглед на опустјеле храмове мора да је био т. рет празном срцу вјерних хришћаиа. Узаман су биле молбе предстојника црквеиих, узалуд вапај хришћана. Неумитии цар Лав 111. Исаврјанин жестоко је почео рат против икоиа, шго је још жешће наставио његов нашљедник Констаитин V. Копроним. Забранивши поштовање икона и изгонивши их из цркве окруто је казнио свакога, који се наредби његовој противио. Поворка монаха пала је