Istočnik

Вр. б.

источник

Стр. 133

као мученичка жртва за свето православл.е. Тек за владе царице Ирине наступило је било повољније вријеме. По наговору царичином патријарх Тарасије сазове УП. васел.енски еабор 787. год., на коме се темељито претресло питаље о поттовању икона. Из старих књига отачанских и из саме библије дознало се, да се поштовање икона не противи вјери. Икоие треба поштовати, одредио је сабор, само са том напоменом, да сва почаст, која се одаје икони, не односи се на оно градиво, од чега је икона, него на оно свето и блажено лице, које је за живота онакав лик носило, како га икона претставља. Но иза кратког примирја за цара Лава V. Јерменина борба против икона поче изнова. Братство манастира Студиона у Цариграду највише је страдало, јер је настојатељ његов отворено стао на страну поштовача икона. Црква је и опет узбуњена била. Вичевање, тавница и прогонство чекало је свакога, који је отворено поштовао иконе. Неке су необичним и суровим начином приморавали, да се одреку поштовања икона. Ударили су им на лице и чело усијаним гвожђем жигове, ишарали су им образе, жигосали су их. Али храбри и неустрашиви за св. православље исповједници ови претрпјегае муке, али спасоше цркву, и православље ипак одржа побједу. Царица Теодора поново унесе иконе у цркву, и свечано у слави пронесоше са св. иконама литију кроз град 842. год. баш на данашњи дан. И од тада слави се у свакој години прва недјеља ускршњега поста под именом недјеља св. праВОСЛ&ВЛ><1. Данас је недјеља св. православља. Црква се облачи у свечано рухо, да у радосним пјесмама и пријатном духовном расположењу прослави необичну славу: побједу над невјерством и јересима. Не осјећате ли зар радост ту ? Нијесте ли зар н ви са црквом својом слили своје радосне осјећаје при погледу свечаности ове? Јер и црква данас сија од сјаја и узвишености, и свети дуси светитељ^ и Богомајке, чије ликове носе ове свете иконе на иконостасу, радосно нас погледују и свечзније благосиљају. А Трпличнн Бог шаље цркви својој благодат и снагу за одржање. Погледајте данас св. икопе ове, и дивни одсјај светнх ликова ових причаће вам о радости данашњој. Необично је с-лавље ово, јер пријатна је радост послије туге, днвна је слобода послије ропства, благословен мир послије прогонства и борбе. Необична је и служба данашњега дана. Данас св. црква православна са благоеловом помиње вјерна чеда своја, а предаје анатеми и проклетству све оне, који од недара њених отпадоше или се не постараше бити у заједници њеној. И на озбиљном овом тренутку,