Istočnik

Стр. 100

источник

браће и сестара. У томе кругу може уплив једних на друге бити врло благотворан у моралном погледу, јер свако од њих може послужити браћи оним даром, који му је Вог дао, а у своје вријеме може се поучити од другога у ономе, што њему оскудјева. На тај начин, кротки по природи може умекшати својом кротошћу суровога и одурнога; жив и ватрен може побудити на рад спора и тиха; храбри и одважни — улити дух храбрости у мекушцг и малодушнога; у опке, сваки може дјеловати на другога помоћу онога доброга скојства, које му је сам Вог дао. Само се по себи разумије, да успјех или неуспјех доброга уплива једне браће на другу зависи отуда, како стоје у том погледу родитељи. Паметни родитељи, који се брину за добро своје дјеце могу свој труд олакшати тијем, ако пажљиво мотре на шихов међусобни одношај и дјелујући на једну дјецу помоћу других. Напротив, непаметни родитељи, који се не брину за васпитање своје дјеце, као што сами не показују свог благотворног уплива на њих, тако допуштају и међу њима те односе, при чему ће већи уплив на дјецу имати недостатци једних, него достојанства других. У дјелу васпитања једне дјеце посредством уплива друге може имати особиту важност старији брат и сестра; и стога разборити родитељи, ако хоће да себи олакгпају труд васпитања дјеце, морају обратити особиту пажњу на васпптање првенца. Акј је првенац постављен на праву втазу, васпитан добро и особито у духу Хришћанске побожности, не ће бити родитељима тешко васпитати и другу дјецу у истом правцу, — она ће се угледати на старијега. У противном елучају родитељима предстоји велики труд, да даду добар правац млађој дјеци: настојању њихову да код васпитања одстране све опе погрјешке, које су превиђене код старијега сина или кћери, стајаће на сваком кораку на путу уплнв старије дјеце. Имали смо прилику да читамо за два оца породице, од којих је један био врло незадовољан владањем дјеце своје и никако није могао успјети да их исправи; други, напротив, благосиљаше Бога, гледајући своју дјецу, од којих је једно било боље од другога. Једном до^е први у госте к последњему и не скидаше очију с његове дјеце. ГБихова смјерност, послушност, љубав и оданост к родитељима, мир и слога међу њима подсјећаху госта на ријечи Псалмопјевца: „ Како је лијвт и красно, кад сва браИа живе заједно ." Он дубоко уздахну, кад се сјети своје породице. У згодан час запита он сретнога оца, како је могао завести тако красан ред међу дјецом, да се не можегп нагледати, гледајућп пх. Овај му одговори: Ја нисам узалуд много гпворио. Јеси ли видио јато ждралова, кад у јесен селе на југ?" — Нисам их једном видио.