Istočnik

источник

Стр. 161

— „Без сумње си опазио, да напријед лети један ждрал, који показује пут осталима, знајући добро, куда треба летити, а остали лете за њим. Еод васпитања дјеце, признајем, имао сам ждралове на уму. Ја сам миого уложио труда у васпитање првенца и усрдно сам се молио за успјех. Господ је благослокио мој труд својом благодаћу: мој старији сии постаде предњаком млађих, — ои им показује пут к небу, ови га поштују и в<>ле и радо се поводе примјером његовијем." Ријечи врло поучне за родитељ« и дјецу! Нека се родитељи, по примјеру оца, о којем је била сада ријеч, постарају да васпитају старијега сина или кћер тако, да му могу бити десном руком, сигурни помоћници њихови у васпитању остале дјеце. А и дјеца нека схвате високу важност тога положаја, у који су она према млађој браћн постављена својим првенством. Она морају наетојати да заслуже уважење и љубав млађе браће не физичким старјегаинством, већ моралним упливом на њих. Нека тај уплив показују они јога за живота родитеља, помажући им у васпитању млађе браће и сестара; али пека се потруде да одрже тај уплив и по смрти роднтељ;!, заступајући их пред млађом браћом и наставл>ајући родител>ску бригу о њима до њихове зрелости. Па и онда, кад млађа браћа буду пунољетпа, н стану водити засебан домазлук, треба да им старија браћа буду добри савјетници п руковође да подржавају међу њима успомену па добра иородична предања и обичаје и да их побуђују да чувају част рода. Тако, старија и нарочито прворо^ена браћа пмају велику важиост у дјелу моралнога васпитања млађих. На њима лежи поглавито дужност^ да објављују име Господњо међу браћом; алп п опи сами морају се учити свему што је добро од остале браће. Уопћо, дјело међусобне моралне обуке мора бити за сву браћу опћим дјелом. Братска љубав њихова мора се особито показивати у ревности за спас један другога, у пооштравању за Хригаћански живот. Али се они морају бринути за заједничко добро. Али, које добро може бити веће од спаса дугае ? И које је средство, да се оно достигие, моћније, ако не живот по духу Јеванђеља? — Ево примјера, који их могу водити у томе дјелу ? Кад је Христос Спаситељ ступио на јавну службу, као први ученици јавл>ају се и два брата, Андија, прозван Првозванп (јер је први погаао за Исусом), пожурио се да приведе к Исусу старијега свога брата Симона, којега Господ прозва Петар. Рођена браћа Јован и Јаков, сиповн Зеведејеви, учврстише своју крвну свезу духовном: најприје је један од њих ступио у друштво ученика Исусових, — за њим је отишао и други. Велики светитељ IV. вијека св. Григорије Богослов није могао равнодушно гледати на опасности и искушења, у којима