Istočnik

Стр. 228

ИСТ0Ч1ШК

Бр 10.

свршавати агапе и у друге дане, нарочито за вријеме гоњења они су се користили сваком згодном прнликом, када је само могуће било свршити св. литургију. 0 времеиу дана када су свршаване агапе, не постоји опредјељена установа. На основу 20. гл. Дјела Апостолских, можемо претиоставити за што су оне свршаване у вече. Тертулијан назива вечере љубави „ноћшш вечерима" и додаје да су исте свршаване са свијећама, тако, кад су јели хрншћани, мислили су, да је и ноћу .71,ужиост им молити се Богу. Но из других извора да се опет то доказатн, да су агапе држане и из јутра. Тако н. пр. Плниије говори, да су се вјерни послије јутрењега богослужења разилазпли кућама и опет су се послије сакупљали на вечере љубави. Но без сумље било је ппак изме^у богослужења и сабирања на вечеру — љубави — неколико часова размака, ради тога, да би имућннји могли приуготовити све што ]е потребно било за агапе. Дакле агапе свршаване су изјутра или по подпе (увече). У неким опет мјестима није било нимало размака између литургије и држања агапа. Тако н. пр. по свједочанству Златоустога, агапе су свршаване одмах послије свршетка Љтургије. У опће казати се може, да су агапе држане према времену. / Мјесто пак свршавања агапа, по рнјечима Плинија, било је оно гдје је било и преламање хљеба. За јевхаристију п агапе биле су нарочито одређене за то собе у домовима вијерних. Златоусти цитирајући прву посланицу Коринћаиима наводи и то: да се хришћани нијесу послије свршетка јевхаристије разилазили, него су чекали, да одмах ту држе и вечеру — љубави, У П-ом и ПГ-ћем вијеку агапе су скршаване у катакомбама ушљед гоњења, која су чињена од стране графанске власти. Са појавом пак хришћанства као државне религије — агапе су свршаване у базиликама; о томе нам свједочи и Павли ј Колакски кад каже: да су јевхаристија и вечере љубави свршаване у његово вријеме у базиликама св. Петра. — Лаодикијски сабор (28 прав.) уништио је обичај, да се агапе свршавају у храмовима, а одредбе овога сабора потврдио је послије IV. вас. сабор својим 74. правнлом. Агапе у славу мученика хрншћанских у неколико личе на прекаде, које се у некнм мјестима нашега народа обдржавају — за душе умрлих. Агапе у славу мученика свршакане су сваке године у одређено вријеме и служиле су као сретство за подражавање духа свију вијериих хришћана за вријеме њихова гоњења. То значење агапа у част мученика врло је лијепо нзражено у ријечима •ђакона Понтнја над гробом Кипријана картагинскога. Сам Златоусти савјетовао је у