Istočnik

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 229

впше прилика впјерниша да посјећују агапе, које су држане у славу мученнка. И ове агапе свргааване су у почетку одмах послије литургије, а каниве одијељено од литургије. Агапе су држане не само у част мученика, него и у част умрлих вијерних и т. д. у а,ане кад би нсти преминули, као и код самих мученпка. Појаву агапа при погребу умрлих можемо разјасннти тиме, што мнлостиња и у опгате свако добро дјело користи души умрлог, као што то и сама црква практнкује. — „За што, пита св. Златоусти, послије смрти ти призивага убоге и сиромахе? Да није за то, гато би умрли добили упокојење и што би нашли Судију милостивог ?" Агапе ове врсте свршаване су понајвише у кући дотичнога умрлога, но неки пут и у храму или црквеноме дому. Даље, агапе су држане и при крштењу и вјенчању, но вечере љубави ове врсте, нијесу имале онога смисла и значења, каковога су биле агапе у горенаведеним случајевима, па за то и нијесу свршаване у храмовима и црквеним здањима, него понајвигае у кругу дотичне породице, међу познаницпма и сродницима. На те агапе могли су доћи и незваии па и сиромаси. Агапе су у првим временима хришћанства имале велико зиачење. У њему су имали учешћа сви подједиако: богати, сиромашни, господари и робови, и ово их је водило све заједничкој слозп, помоћу које је хришћанство и било у стању успјешно се борити протпв најезде незнабожаца и лажног јеретичког учења. У томе братскоме јединству хришћани су имали главну утјеху и потпору протгш како спољашњих, тако и унутрашњих непријатеља. Спољашње значење агапа у главноме састојало се у слиједећем: Оне су пружале материјално осигу))ање сиротињи, која је у вечерама љубави налазила своју помоћ, Ушљед тога -— црква је осуђмвала оне, који су избјегавали вечере љубави. Тако на примјер Гангрски сабор изобличио је неке, који су се клонили вечера љубави — агапа. Право значење агапе пмале су само у првим вијековима хришћанства, кад је црква нарочито принуђена била да се бори против својих непријатеља и кад је религиозно-морални живот првијех хришћаиа био много узвишенији, те су у агапама и имали главво своје заједнич1со општење. У току времена, када је хришћанство побиједпло многобоштво и агапе су почеле губити своје првобитно значење, н то с једне стране с тога, што је хришћанство побиједивгаи миогобоштво признато државном религијом, те му није било вигае потребе за такове саставке; а с друге стране иак почели су се јављати нереди, који су ускорили пад вечера љубави. Но при све^му томе обичај ипак није