Istočnik

Стр. 276

ИСТОЧНИК

Бр. 12.

жељно чекао, да његовијем крајем про^е Исус. И чии 5и се чуло, да долази, већ би га чекало мноштво народа, који му доношаху болеснике, слабе и немоћне, да их Исус излијечи. И данашње св. јеванђеље описује један такав дога^.ај, како је неки чокјек донио пред Исуса сина свога, да га излијечи. Разлог, зашто је он баш Исусу донио сина свога, био је прво, што је болест синовља била тешка и опасна: Госиоде! шмилуј сина мојега, јер о мијени бјесни и мучи се врло; и много иуша иада у ватру и много иута у воду , — тако се тужио отац овога дјетета; други разлог био је тај, што је он већ покушао био тражити лијека сину своме код ученика Христових, али узалуд: Доведох га, вели, ученицима твојим и не могоше га излијечити. И ученици Христови билп су познати са предусретљивости и помоћи, и они су помагали и лијечили, али ево овдје покушај њихов био је узалудан и безуспјешан. И бвједни отац доводи сина Исусу и горко се тужи на болест синовљу и на ученике Христове. Њега је скоро спопануло очајање послије неуспјеха ученика Христових, и у Христа гледао је сад као у задњу наду своју. А Христос божанским свезнањем продро је у душу оца и дјетета, схватио је узрок неуспјеху ученика својвх, и одговарајући рече: 0, роде невјерни и иокварени! докле Лу бчтч с вамк? доклч &у ва</ трмљети? Овим ријечима осу1>ује Христос како ученике своје, тако и оца и сина. Невјерство и невјеровање у Бога и помоћ његову било је узрок, те је вјештина и помоћ ученика Христових малаксала и не излијечио се болесни очев син. И ношто је Исус излпјечио болеснога дјечка, приповиједа св. јеван !јеље. тада иристуиише ученици к Шсусу, и и на само рекоше му: Заишо га ми не могосмо изгнати? Христос им на ово одговара: За невјерство ваше! Јер вам заисша кажем, ако имате вјере, колико зрно горушично, реЛи Лете гори овој: иријеђч одавде тамо и иријеДи %е, и нишша вам не &е бити немогуКе. Јер се род овај изгони само иостом и молитвом. Овдје говори Исус о првој и врло важној хришћанској врлини, о вјери. Вјера је основ нашем хришћанском животу и спасењу. Вјера човјека спасава, то је у толико прилика потврдио сам Исус Христос. Вјером у Бога и помоћ његову осокољен човјек поузда се у Бога и у само започето дјело своје. Гдје је вјера и нада, ту рад и носао, који човјек врши из љубави према Богу и ближњима, мора и.мати увијек лијепа успјеха. Ако вјеру имаше, нишша вам не Кв бчши немогуКе , говори Исус ученицима. Зашто је дакле покушај ученика Христових остао безусчјешан и не излијечшпе болеснога дјечка? Може биТи, да је било у њих увјерења у своју вјештину и моћ. Од куда дакле неуспјеха? Но пи-