Istočnik

Стр. 306

источник

Бр 13.

сами признати, да је то био пут, који их је одвео с правог пута врлине на пут порока? Нећо ли то миоги родитељи који су овдје присутои, на своју жалост примјетити на својој рођеној дјеци? Или ако то нијесу на своју жалост искусили, зар се не боје оног часа, кад ће се наћи прину^ени, да своју добро васпитану дјецу у свијет пошаљу? Чешће жалбе на заводитеље што их скоро сваког дана слушамо, разрјешују нас од труда, да о том опширно говоримо. Али потребно је, да не само младеж, која свијета не позпаје, већ и родитеље и претпостављене опоменемо на драге дужности, које имају онн у том случају да испуњавају. У Евангелију Матејевом 24. гл. 15—28 стиха огшсује Спаситељ Наш ужасну невољу, која је Јудејима у вријеме опсаде предстојала, и даје својим ученицима добар савјет, како им се при том ваља понашати. Ои говори о лукавим и пакосним варалицама, који се користнше невољом својих савременика да створе дрске планове за постнзавање својих намјера, о лажним месијама, који знаковима п чудесима умјецоше себи да сгеку тако велики углед, да им је лако било завестш добре и поштене људе. Ако вам они кажу: ев' овдје је Христос или впЏе пе вјерујте. Ако вам иак рекну: ево га у иустињи, пе излазите, ево га-у соИама, не вјерујте. Ова се опомена нашег Избавитеља додуше понајвише тицала апостола и првих хришћана; али она је и за нас и за све хришћаие св!зју времена особито поучна. Јер у свако доба има заводитеља, људп, којп се умију послужпти сваком околиошћу, сваком ириликом, да по/унру своје зле намјере. Пошто дан данас свакојака завођења маха преотимају, као што пам жалосно искуство свједочи, с тога ћемо сад пока-зати како треба да се понашамо, ако заво^ења маха преотму. Нри томе имајмо у виду ово двоје: I. потрудимо се, да стечемо знања, да заводитеље открнјемо; II. противимо се заводитељима с разумном и хришћанском озбиљношћу. I. Сваки пут није лако открити заводитеље! Јер они могу битн варалице или занешењаци или намјерни зликовци и хотимичне варалице; опи неће нпгда изустити, шта су у правом смислу. Лажне месије, о којима се у евангелију говори, бијаху одвгжне варалице. Шима јо самим познато било, да то нијесу за што се издаваху, —■ и да нијесу у стању оно испунити што су обећали да ће извршити, IIити су имали друго у виду, већ своје личне користи. Али те своје нраве намјере онн су знали лукаво и вјешто забашурити. Ишли су за тим да их народ сматра за одржатеље и спаситеље. Наговаралн су лаковјерне, да ће им Бог зацјело помоћи, да побједе Римљапе, који су их ужасно угњетавали. Те своје ријечи морали су тиме доказати, ш го су