Istočnik

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр 307

предузимали необичве ствари, кс]е су врло мало личиле на чудеса На тај начин многе су Јудеје завели, да у бунама и устанцима против своје законите власти учествују, због чега су ови са својим заиодитељима скупа пропали. С тим до сад описаним варалицама имају врло велику сличиост тако^ер сви заводитељи. Они се крију под образином пријате.БСтка; обећавају велике добитке, радсст и задовољство, и то с таквим добрим начином, с таквим лицем невиности и поштења, да се могу и оне особе, које добро мисле, лако од њих завести, ако се брижљиво не чувају. Њих није сваки пут лако открити. За то је прије свега потребно неко извјесно знање, али поглавито довољно, јасно, основно и практично познавање религијских наука. Јер један од најглавнијих узрока, за што се многи људп даду тако лако навести на убитачна начела и ружне пороке, заиста се у том састоји, што нијесу учвршћени у својој релнгији. И ма да нијесу били у младости сасвим запуштени, ипак немају довољие наставе. Ум им је био нспуњен с ријечима п изразима, које су мало илп никако разумјели. Они су вјеровали у голу ријеч својих учитеља, не знајућп за то, и не поучени, зашто су вјеровали, и какосу се имали тимувјерењем послужити у своме жпвоту. Хришћанске дужности површво су проучили, не имајући јасних и довољних појмова о правој природи и каквоћи, о потреби важности и о узроцима њиховим ни помоћним срествима, којима се оне упражњавају. Мишљаху, да би били на чисто са својим хришћанством, кад би само толико знали, како би могли одговорити на извјесна питања што им се задају. И они тако неуки, с врло недовољним религијским знањем долазе у свијет, слушају у друштву свако ■ јаке дрске осуде, може бити и хуљења на религију, читају списе, у којим је истинито и лажно једно с другим измјешано. Заиста се не смијемо чудити, што их могу завести. Од таквих људи можемо ласно учинити што год нам је драго. Они су данас невјерници, сутра занешењаци. Данас ништа не вјерују, а сутра вјерују у све што им лукави варалица говори о појави духова, о тајним и чудним снагама и Бог те пито о каквим нескладним стварима. Его то је дух нашег времена. Већина људи, долазећи у друштво, и читајући којекакве књижурине, ностају нли хулитељима религије или празиовјерним занешењацима, богомољцима из навике или очевидннм порочњацима? који се сваком дивљем раскалашлуку и неправичности без размишљања одају. При таквим околностима сваки коме је мила срећа, треба себи у прву дужност да стави, да се побрине озбиљно за право, јасно,