Istočnik
Стр. 462
ИСТОЧНИК
Бр. 19:
основу и суштини тих појава, одма настане област тамнога. То исто видимо и код тајана откровеша. Ни оне нијесу сасвим сакривене од човјека, наиротив многе му ствари расвијетљују. Примјера ради да се само зауставимо на тајни нада људскога и искупл>ен>а. Непостижна страна прве тајне лежи у томе, како су могли у лицу једнога пасти сви људи. Свијетлу страну ове тајне сачињава најзгодније ријешење питања о поријеклу зла из слободе људске и о суштини његовој као дјелу, које се чисто односи на морал. А познато је, да је питање о злу било увијек жеравица за практичну философију. Непогт! жна страна тајне искупљења јесу страдања и смрт Сина Божјега и усвојење плодова њихових од свију људи. Но много је и постижног у овој тајни. Постижна је величина и кривица гријеха, ништавило и слабост људска да се спасе без помоћи Вожје благодати, постижна је бескрајна љубав Божја, постижна је и за желити је побједа добра над злом, свјетлости над тамом, правде над неправдом, — као што видимо откровене тајне нијесу ни близу просте загонетке, нијесу ни мало непојмљиве и несхватљиве за човјека. Имајући дубоко значење и стојећи у најближем одношају са људским духом, његовим задаћама и тежњама, тајне Божанског откровења све скупа дају савршено хришћанско гледиште на свијет, које све обухвата, коме сличног узалуд би тражили у ма којој другој религији или философији. О томе нас убје^ују историјски примјери људи вриједних и мудрих, који су се брижљиво старали, да нађу истину у наукама људским, а нашли су и „свјетлост и разум" (1. Јов. 5. 20.) у Хришћанству. — Такови су: Јустин мученик, Августин и др. (Свршиће се.)
Црква Јерусалимска под управом светог Јакова Праведног, — А. Преображенскш. (Свршетак.) Павле и Варнава иду апостолима и пресвитерима Јерусалимским с надом, да код њих нађу беспристрано у духу мира ријешење спорног питања. Пред јерусалимском опћином (абхоГ^) 1 ) с њеним старјешинама и апостолима, које Павле назива „најзнаменитијим" (бохоОугед) 2 ), апостол незнабожаца открио је суштину своје проповиједи меЗ^у незнабошцима и није наишао ни на какву противност своје еванђељске мисије: они ») Гал. II, Д. ср. Дј. ап. XV, 4. ") Гал. II, 2.