Istočnik

Вр. 22.

ИОТОЧНИК

Стр. 541

богослужење старозавјетне скиније и цркве били су псалмн Давидови, а за то потврде имадемо у књизи Паралипоменон: „В -к тши дшћ оу^трон Д лк Г д-е к-к н лчлл-к ^кл.тти Гдл рУкбк* Дглфл и Ерлтхи [гш и . (I. Парал, XVI; 7). — Распоред псалама у потпуној тачности се обдржавао; т. ј. за сваки дан у седмици био је одређени псалам, који се тога дана имао појати. А за вријеме пак великих празника, као што су бшш : „ирааник сјеница ", за који дан је било нарочито одређено 15 псалама и то од СХ1Х—СХХХШ-ћег; који имају натпис: „п-&шћ гтшжж"; који су се тола дана појали при богослужењу за вријеме свечаног црпања воде Дал>е, за празник „иасже", и „шдесетпице". За вријеме ових великих празника сви хорови би се заједно састајали, да што свечаније проведу празник. Доцније за све велике празнике била су одређена засебна 4 псалма, који су се звали хвалебни псалми, а сачињавали су и састављали познати "Хлллм" — А,\,тл$1а. А ти су псалми били од СХП—СХУ1-стог. Осим тога псалми би се пјевали сваким даном, и го јутром и вечером, када би првосвештеник приносио жртву, внном је чолијевч .0, и кад би се иста запалила, што нам свједочи друга књига Паралипомемон: „И покм-б бзнид дл козн![&т -К ккјожжжп нл 0<1ТДј)К и ?гдл нлчдшл к03н0шти кскожжжи, нлч ({|ЈМ ^кл,|к1 п -4 ти Г деки и тр^кити при орглн^^-ћ Дкдл цлрА Ги/ккл" (П. Парал. 29 ; 27). — Што нам је пак примјетити, да се никада у старозавјетном богослужењу нијесу псалми читали него увијек и редовно пјевали и то не само просто гласом, него су се увијек пратили каковим музикалним инструментом. Од такових внструмената уз које су пратили пјевање псалама познати су нам такова два инструмента са жицама, које је цар Давид увео у сталну богослужбену употребу и то: „Псалтаир — Невел", паБИит и Кинор — г^итара — харфа (К^бра — Ксб-ссда). За тим п Кимвал а (врста бубња — цилцелим — даире, Сав1:а§Т1е1е, СупЉе1), који су употреб т>авали само управитељи хорова за диригирање кору. Као свједочанство служи нам за то : ([. Паралгл. 15; ст. 19—22). — Најпослије познато нам је, да су се н< ки псалми појали антифонски т ). два хора наизмјенице, при ком појању је и народ учествовао, те је увијек по који припјев уз то додавао, као н. пр. „Тдкш с-к к^к-к /иилоет-к ?гш." Тим начином пјевали су се псалми: ХБ[., ХЕП , СУ1. и СХХХУ. и др., што свједочи и сам псалам СХХХУ-ти. а по истом калупу појаци су се и сви псалми, који имају натпис Лллнл&п. П. Богослужбену употребу богодухновених псалама примила је хришћанска црква себи у нашљедство од старозавјетне. Св. Ап. Пдвле установљавајући ред богослужења у црквама по разним мјестима, које је он из поганских народа основао ; строго је заповједио и наредио, да при сваком мољењу, а особито при заједничком богослужењу употребљавају богодухновене псалме, к о на јдостојније средство хришћанског моралног усавршавања, као и хришћанске И'уке и молитве; а свједочанство за то имадемо у посланици Ап. Павла опћини и цр гви у Ефесу: „И н^ оупиклитил кинож-ћ, К^К Н!/ИЖ6 Тгтк СлУдг : но П/1Ч! и !П0 <1наите[а д^о/ц-к, Г/|Лг6 /н0ц1! 1!Е^ КО Фл/1/И-&Х"К и П^нТи^-К и П^Ш!^ д8^0КНМХ"К: КО(П^Кл 'к)ц|! и п010ц11 к-к нрдцл^-к клши;\"к Г'д!ки " (Ефс. V; 18.); — даље код истог апостола у посланици цркви колошанској: „Слоко Хртбко дд кг!/1а!тга кт» кл-к к0глтнш, ко к1акои пр!,и15дјојтн ОуЧЛЦ1! н крдз^ж/јакјцј! (!к! [л/и^-к, ко фд/1 /и-6^"к и п ^нТиук и п^ш!ј["к дј^бкнм^-к, ко клгодл'ти поицје к-к ирдцл^"к клиш)("к Гд !ки. (Кол. 3. 16.). Како и којим су се редом псалми у којој цркви пјевали позитивно се не зна, али без сумње можемо по свједочанству неких св. отаца црквених, као и по : п Установама а 1 аостолским а одредити прогресивни напредак употребе псалама при хриш-