Istočnik

Стр. 542

источник

Бр. 22

ћанском св. богослужењу. У П. и III. вјеку употреба и пјевање псалама при хришћанском богослужењу јавља се као главни дио сваког богослуж?ња. У IV. и V. вјеку црквени устав о богослужбеној употреби Псалтира био је чак у својој потанкости одређен и уведен, ако и не, при свима црквама у једнакој мјери. А у VI. вјеку, за згоднију употребу при св. богослужењу био је Псалтир подијељен на 20 катизама, а свака катизма на три славе. Код богослужења, при којем би се појале катизме, досљедно, псалми, присутнн народ, за вријеме тога појања стајао би на ногама. А кад би се испјевала једиа катизма, па док би се почела пјевати друга, било ]'е дозвољено народу за то вријеме сједити — — да би се народ мало одморио и освјежио своју пажњу за даљне побожно слушање пјевања катизама. Док би народ сједио, опет богослужење није сасвим престајало. него за вријеме тога одмора читали би се: „Отачасшвени счиси а , п поуке црквене и , или „жпвоти светих и . Па баш за то, што је било народу у та времена код богослужења дозвољено сједити и свештени богодухновени Псалтир подијељен је на неколико сјеђења: „81$ Ка{Ка[хатос 0<м 9-ора." — Данас постоји у православној црквн „.Усгаав" како се имаде Псалтир пјевати и употребљаватн при богослужењу преко цијеле године. Према овом уставу круг годишње богослужбене употребе катизама дијели се на четири перијода Први перијод: простире се од недјеље антипасхе до 21. септембра, оданија празника воздвиженија кргта Господњег. Други перијод : простире се од 22. септембра до 19. децембра. Трећи перијод: ,од 20. децембра до недјеље сирне. Четврти перијод, обухвата свету четрдесетницу. 0€им катизама употребљавају се на вечерњем и јутрењем богослужењу ови псалми: СП1. „пјкднлчннлтмнмн", СХЦ ОХ1Л, и СХХ1Х, вечерни псалми^ на малом повечерју: И,;ОХ1Х; и СХБП; на јутрењем богослужењу; на посведневној полуноћници: I/, СХХ. и СХХХШ.; на јутрењи: XIX, XX, затим псалми: „шктопмллиЛ" (Ш, ХХХУП, ]ПХ1П, 1 јХХХУП , СП. и СХћП.) пс. Н и похвални псалми (СХћЛНП. и СБ). Даље псалми састављају особито садржину т. званих богослужбених часова: деветога часа (пс. 1ХХХШ, ЕХХХ1У. и БХХХУ.), који спада у састав вечерњег богослужења ; ирвога часа : (пс. V, 1 јХХХ 1 Х и С.), који спада у састав јутрењега богослужења: и треЛег часа: (пс. XVI, XXIV и Г) и гиесшога часа, који се читају за вријеме свршивања проскомидије. На празнике господске, богородичне и нарочитих светитеља пјевају се на јутрењи особито: „ Избрани исалми и ; а кад по уставу бива „полплж" пјевају се пс. хвалебни и то: пс. (ЈХХХ^. и СХХХУ. Најпослије потиуни псалми, или одјелити њихови стихови улазе у састав свију служаба црквених: „опћих и посебних". А у старозавјетној цркви особита употреба псалама јавља се и за вријеме погреба умрлих.

КввиЉевне оцјене и прикази. НеЈППСћ 6е1гег, Лег Ра1гГагска1 г*оп Асћггс1а, Оезсћјсћ^е ипс1 ИгкшнЈса. Теићпег 1902. вел. 8°. Стр. 231. Цијена 7 - 20 мар. С јесени 1899. предузео је познати њемачки византолог X. Гелцер пут на Исток ради својих научних студија. Утиске с тога пута изнио је он одмах идуће године у занимљивој књизи Ое181Нсће8 ипс! ЛУећНсћез аиз с!еш ШгкЈзсћртесШзсћеп Опеп^, у коме је просуо много интересне свјетлости на данашње црквене прилике балканскога полуострва. Но прави резултат његова пута опажа