Istočnik

— 32 —

20. Окрмкдитб же сгв^к сокрокмце НД НСБЕСИ, ИдНш! НН ЧЕрКк НИ ТЛА тлнт'К, н нд г кже тлтТ« ш нодкопк1как>тТ1 нн К(1ад8т г к. 21. ид'кж( ко естт^ сокровшце 84Ш(, т8 к8д«т'к и сердце каше.

20. Већ сабирајте себи благо па небу, гдје ни мољац ни рђа не једе, и гдје лопови не поткопавају и не краду. 21. Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и ерце ваше.

IV. 0 посту. (Проповијед). Данас нас је, драги моји, довела наша св. црква до раскршћа. Пред нама су сад два пута: можемо продужити ићи оним вашим старим животом, а можемо скренути и на десно, на други пут. На почетку тога другог пута, који води на десну страпу нашем Спаситељу, као да видимо врата и на врати крупна слова: Ово су врата иокајања... А синови наше св. цркке, ми хришћани, стојимо пред тим вратима, па размишљамо: хоћемо ли на њих, или да их обиђемо. А ан^ео, који је уз нас, шапће нам: у^и хришћанине на та врата, јер те твоја црква тамо зове у славу Бога твога!... А ђаво, који вреба прилику, да се у нас хришћане увуче, савјетује нам слаткорјеко: Не иди на та врата, јер видиш, да је иза њих тама и терет: пост и покајање, а скјетлост се тек у даљини види; хајде рађе мојим путем, веселп се и уживај, а не брини се за ону таму, која се испријечила тамо у даљини испред пас, јер — можда ће је нестати, кад ми до ње дођемо!.... На нама је сад избор. Али бирајмо разумно! Ето нам сутра почиње часни пост, а данас је још пошљедњи дан нашем размишљању. И зато је Црква данашњи дан, данашњу свету недјељу, назвала „дверима покајања" и у лијепим пјесмама својим данашњим зове нас, да }фемо на те двери, а пред њима ,, да оставимо своја тамиа ђјела, иа да се обучемо у оружје свјетлости " (стихира еланиа на стиховњу вечерње сирне недјеље). Али, тешко је, велиш, проћи кроз та врата покајања! — ЈЗаиста, није лако бити добар! Врлина је већ сама по себи за пас самопожртвовање. Ако хоћеш да будеш честит, мораш с много тога раскрстити што ти је пријатно. Истина је! Али опет не заборавимо, да је у врлини и награда, сласт, коју само чиста душа може осјећати; сласт таква при којој заборављаш на оне неугодностп. које си морао поднијетн ради врлине! А страгии ли те она слика, коју впдиш иза тпјех „врата покајања' 1 ? — Ти истина видиш иза њнх хришћане, гдје уздишу и тугују ради својих гријехова; видиш неку тамну низину, којом се