Istočnik

— 4? —

о божанству ХБегову, јер су ријечи Његове — ријечи живота вјечнога (Јов. б, 68). Запитајмо само, каква је снага у Христа бнла, да је толики преображај у свијету произвео? Та снага је наука Његова п примјер ЕБегов, живот Његов. Је ли могуће, да се грјешник не обрати пред Његовом ријечју ? — Није. Вијековима су људи пред том силном ријечју сагибали главу, смиравали своју грјешну душу, исправљали свој грјешни живот. .У тој је науци топлина, која загријева човјека • тој топлини не могоше одољети грјешници и митари јудејски, већ набрзо окружише Христа. И који су Му вјеровали и који ннјесу, и који су сумњалп у Њега и унапред били против Њега, сви се ти окупише око Њега. У Његовој науци су сви видјели зору, која разгањаше мрак, зору, од Вога послапу. Том зором озарени посташе и они свјетилници свијету и растумачише нам и предадоше науку Његову онако, како је из Његових уста изишла .... ■» Дуго се Црква борила, док није дошла до слободе, да смије науку своју јавно исповиједати. А и послије тога се дуго борила, да очува ту науку, кад је сташе јеретици кварити. Силних је жртава требало. да се православље одржи чисто, свијетло, божанствено, као што га је Оснивач Му оставио. С једне сгране физичка сила и „различне муке изнураваху тијело, по природи елабо", да би могле угушити у љему хришћански дух. С друге стране лажна наука од вајкада устаје, да својим слабим оружјем утуче истиниту науку. А православља ево свијетлог и неисквареног и данас! Православље се одржало, али оно шреба и иравославних хришЛана. Оно треба онаквих чланова, који ће срцем својим да нригрле његову науку на свој спас, који ће ту његову науку накаламити на свој живот, који ће ударити на себе печат, по ком ће се видјети, да су заиста прави учеиици Христови. Христос се обратио грјешницима, сиромасима, потиштенима, је ли то чинио из земаљских рачуна? Да је ове имао на уму, не би се обраћао сиротињи и душевној и моралној и физичкој, већ би се обратио ријечју Својом силницима, од којих је могао награде очекивати. Али Он не чини тако, већ прво сиротињу, којој је прво требало помоћи, а затим и све друге зове: Хајде за Мном , хајде за својим спасењем! То наше спасење је Христос имао у виду, ради њега је Он Своју науку и проповиједао. Та н ука Његова је паше највеће благо, које треба да чувамо, за којим треба да тежимо као што онај трговац, који тргује с бисером, продаје све своје имање, да само куии велики