Istočnik

добру пашу, коју им Пастир показује ? Јесу ли и оне готове помоћи своме Пастиру. да их одбрани од вука или можда и саме срљају вуку — гријеху и опачини — у чељуст ? Хришћанин је Христова овца. И у томе се види велика љубав Христова према хришћанима, што нас Он назива овцама. Овца је слика доброте. Незлобивост, трпјељивост, скромност, уклањање и страх пред гријехом не да се ничим боље у слици показати, него овцом. А то су уједно и најљепше врлине хришћанске. Права је Христова овца само онај, који може показати на себи тих врлина. Прави хришћанин гледа на Христа као свога пастира скромно, незлобиво, побожно, повјерљнво, као што јагње својим добрим, незлобивим очима гледа у свога пастира. Прави хришћанин је трпјељив као овца, што ћути и кад је стригу п кад је на заклање воде. Прави хришћанин се боји гријеха, као што овца бјежи испред вука. Већ кад нас је Господ наш назвао тим именом — овцама Својим, тражн Он зацијело од нас и да будемо у свему онакви, како доликује члановима стада Његовога. И овца, и ако мирна и покорна, хоће каткад да се одвоји од стада, па да залута. Залутала овца још није пропала, али је близу пропасти, јер вук вреба плијен свој и напада увијек прије на усамљену овцу, него на цијело стадо, које пастир чува. Добри пастир тражи и своју заблудјелу овцу, да је сачува од грабљива вука и донаша је стаду у друштво, гдје је уз бригу и заштиту његову заклоњена од нападаја. Остане ли сама, не одзове ли се пастиреву гласу, пропала је неминовно. И међу хришћанима, ма да су просвијећени науком божанском, на^е их се и почесто, којн хоће да се одвоје од Христова стада. Но и тима још није Христос престао бити пастирем. П1та више за њих се Пастир, који је догиао да нађв и спасе шшо је тгубљено («Лук. 19, 10) још више брине, него за оне, који се чврсто држе стада и Пастира. Н>их Он призива и виче по имену, да се врате у стадо, у Цркву Његову. Глас је Његов снажан, али су н многе овце подалеко заблудјеле, па га једва чују. Непослушну овцу пастир брзо из стада уклања, а гле како добри Пастир хоће и да такву непослушну овцу Своју што дуже код Себе задржи! Гле, колике мудрости и бриге мора наш Пастир имати с нама, кад већ обраћене овце мора поново да обраћа и задржава у стаду! Осим нас има Христос и других оваца, које нијесу у нашему друштву, који нијесу хришћани. И те мора Хрнстос обратити и довести у стадо, да цио свијет буде једно друштво, да сви слушају једиога Пастира. А камо да пде даље од нас, да друге обраћа, кад