Istočnik

— 59 —

духу васпитава. Али ако вас се ипак који у будућем вашем животу одвоји, одроди од стада Христова, од доброте и поштењч, немојте ни у коме другом гледати кривца, већ само у себи, јер можемо се ми трудити око вас, колико нам воља, ако наша поука не пријања за срце вагае, ако је лакомислено заборављате. Сјетите се, да се не може исковати дукат из — гвожђа! Знајте, да ми можемо вас само образовати и васпитавати, али не силом скрхати вашу вољу, нити силом ваших злих можда мисли из вас ишчупати ! Што је у вама добро, то снажите; што је зло, кидајте из себе зарана, да можете честити пристати у оно друштво, које треба да је свето, које се поноси светим хришћанским именом; да можете назвати Христа својим Пастирем, а Он вас Својим стадом. И не само себе, већ и један другог исправљајте, јер ћете требати и у свијету много што шта исправљати, јер свнјет још није ,,/едно стадо и једап Лашир а то треба да буде. Кријепите се, папгате се снагом, васпитавајте се добром науком, јер вам је само та залог и јамство, да не посрнете и са хришћанског и са сваког другог доброг пута.

Друге теме: 1. Ван хришћанске цркве нема спасења (ст. 9.). 2. 0 испуњавању дужности (сг. 11.). 3. 0 међусобној љубави (ст. 14.). 4. 0 јединству у цркви (ст. 16.). 24. Ван хришћанске цркве нема спасења. Ради искупљења човјечјег од гријеха Бог је изабрао такво средство, у ком се срела милост и иравда Њсгова (Пс. 84, 11), послао је на земљу из љубави према свијету и човјеку (Јов. 3, 16; Ефес. 2, 4—7) Свога јединца Сина. .ТБуди су прије доласка Искупитељева блудили, обоготворавали разне силе и предмете природне п самога човјека, тражећи у томе спасења. То су била времена незпања (Дј. ап. 17, 30). Са доласком Искупитељевим објављена је људима потпупо воља Вожја и дата су им сва средства за спасење. Од тог доба човјечанство потпуно знаде, којим му путем ваља ићи, да дође до спасења. Један је само пут, а то је хршпћанска црква. Права црква може бити само једна, а то је хришћанска, православна, јер она има доказа о својој божанствености. Да се човјек спасе, у првом реду му је потребна права вјера^ а њу не може добити ван хригаћанске цркие. Зато сви они не могу бити учасници у спасењу, који не прииадају цркви. Припадање то засвједочавају хришћани а) вјером у божанство Исуса Христа, б) вјером и исповиједањем Његове науке, в) добрим својим дјелима, која су