Istočnik

— 61 —

Све се те дужностн нстнна даду извести из оних тројаких наших дужности: према Богу, ближњима и себи, али је потребно и посебно јасно их изрећи и изређати. Испуњавање сваких дужности вуче за собом с једне стране унутрашњи мир, с друге признање од људи, а особито признање од Бога. Неиспуњавање напротив штети самог немарног човјека н у материјалном и моралном погледу, јер такав а) осиромаши, б) бива презрен од људи, в) губи своје мјесто, г) заслужује и већу, трајну казну. Штети такав и друге људе, који би на мјесту таквог немарног човјека савјесно испуњавали дужност своју и заслужили потпуно ону награду, која је скоичана с послом тим. Штети најпослије и цијело наше друштво, јер такав човјек закида од свих нас, јер незаслужено бере награду, за коју ништа не ради. Но ма да човјек најсавјесније врши своју дужност, не треба да жедни за одликовањем, или да мисли, да је учинио нешто више него што се од њега тражи, јер је испунио само своју дужност. Напротив треба да га сам његов рад и савјесност весели, па да истраје на свом дјелу, док је год на њему, а ако чека каквог признања, нек чека то од Бога. Ако је и свршио своју дужност, нека се обазре, није ли јога што занемарио. Сваку дужност ваља извршавати савјесно, поштено, с љубављу да не буде човјек најамник у свом звању, који гледи само да испуни вријеме и да одбије од реда дужност своју. Немојте бити као коњ и мазга, који немају разума, којима уздом и жвалама мораш аритеЛи губицу, кад неЛе да иду теба! (Пс. 31, 9). Ако речеги: гле, нијесмо знали за то, знај, да Тосиод зна срца свију! (Приче 24, 12). Кријеиите клопуле руке и кољена изнемогла утврдите! (Исаија 35, 3). Тако да се засвијешли ваше вид/ело међу људима, да внде ваша добра дјела и ирославе Оца вагиега, који је на небесима! (Мат. 5. 16). Шта ми још недостаје? (Мат. 19, 20; Лука 18, 21—22). Онај слуга, који зна вољу госиодара својега и није се ирииравио, нити учинио ио вољи његовој, биИе врло бијен; а који не зна, иа заслужи бој, баАе мало бијен. Коме је год много дано, много Ие се искати од њега (Лук. 12, 47—48). Кад учините све што вам је заиовјеђено, говорите: ми смо слуге некориене, јер учинисмо што емо дужни били чинити (Лук. 17, 10). Који зна добро чинити, а не чини, гријеши (Јак. 4, 17).