Istočnik

Бацимо један летимичан поглед на дугневно стање тадашњих Ј)'дејаца, да видимо, како је морао тежак бити посао Господњи ме|ју тим народом, који је од свих других у вјери још пајпросвећенији био ! Било је истина и у то доба људи, који су вјеровали у Христа, али — било их је јако мало, па и љнхова вјера није била права, чврста, него таква, коју је могао сваки вјетар поколебати, коју је могла опака ријеч фарисејска лако по.љуљати, па и искорпјенити. На много мјеста у св. јеванђељу видимо, како се нарчд колеба; то је оно: данас осана , сугра расиии га. Док је Христос ме^у њима, дотле Га слушају, вјерују Му, а чим Њега нема мефу њима, чим их фарисеји узму иа своју руку, они се колебају и пристлју уз ших. Ево и сад се скупио народ око ученика Храстових, али не слуша њих, већ фарисеје, како ликују над немоћи апостолском. Христа нема међу народом, а фарисеја употребљавају ту прилику, да разбију и оно мало вјере, што је народ у Христа имађаше. Од тако поводљивог народа требало је Христу начинити Божје царство! Ти поводљнвп Јудејци бијаху Његовп слушаоци, ГБегови учепици! И Ои је морао међу њима устрајати, Св'јим стрнљењем је морао побје^ивати њпхову превртљнвост. Па не само онда, већ и — сад! Прилике се од оног доба зиатно промијеииле, али су људи остали — људи. Ево је данас хрпшћанство међу иама раширено, а зар није иста поводљивост јудејска остала и данас ме|>у хришћанииа ? И сад је довољан само рјетрић, да пољула вјеру у хришћаиа: с једпе страие Црква његује у нама вјеру, а с друге страие најнепозванији једним махом упиштује је у нама. Вјера је у пас тако слаба, као оно н-ежан цвијетак, који не може да издржи ни најмашу студен, ни мало вишу топлину, ни мало јачу влагу, ни мало јачу сушу, ии мало снажнији вјетрнћ, већ се одмах суши п вене. А вјера би нам требала да је не њежан цвијетак, већ чврсто стабло, које је кадро одољети н великим непогодама. Лпјеп је цвијетак, алп је непостојан! А ја сам рад и Црква је рада, да од вас, којп сте по добу свом још њежаи цвијетак, а и вјера ваша иста таква, да од вас узгојим снажна стабла, о која ће се разбијати бура невјерја. Цппјетак се лако скрха., лако увене, — ие дај Боже, да од вас који увене вјерп хришћанској! За данас сам одабрао, да се позабавим с вама мало дуже разговором о иевјерју, о том велнком гријеху, к>>ји је најопаспији за наше спасењз. Има у данашњем св. јеваиђељу још миого лијеппх мисли, о којима бисмо могли говорити, али је у њему највише истакнута мисао о вјери и иевјерју. а за вас је баш најпотребније, да сте начисто