Istočnik

— 17 —

Кад се грЈешпик почне СЈећати „дома очева", кад му пукне % пред очима грЈешност његова, кад се роди у ње \гу увЈерење, да. ниЈе достоЈан више ском Оцу — Богу — син да буде, већ најамник, слуга; кад зажели, да се опет врати Оцу своме, па и учини то, не застане на по пута — спасеп је, препорођен Ј *е. Али — прима ли Отац поново таквог сина под Свој ' кров и окриље? Има ли и за великог грјешника милости у Бога? — Човјек је тЈесногруд, а Бог Је милостив. Ме^у људима се често нађе „брат", који неће да уђе у кућу, кад му раскаЈани и поправљени брат кући дође. Међу нама има, који се боЈе, да овакав брат не би још Једанпут добио дио очева имања НиЈе риЈетко чути. та нећу ни да станем до , љега, јер је у младости био грјешник! — Али Бог не ради тако. Христос каже, ^а Је веЛа радост на небу за Једнога грјешпика, који се каје, пего за деведесет . девет ираведника, којима не треба иокајања (Лука 15, 7). 11и)е Ми мила смрш онога , који мре, говори Госиод , обратите се дакле и будите живи! (Језек. 18, 32). Погледајте оца, како свога блудног сина дочекује раширених руку! Опазио Је издалека и ражалио се на сина свога, што је морао на тако мучан начин доћи до свиЈести. Дуго је чекао отац на таЈ тренутак, да му се повратн син погнуте главе. али је знао, да ће се вратити, Ј - ер Је чуо за његов живот у ту^иви — па га ишчекује. И ако их Је дијелила даљина, није очева љубав охладнила ни према том сину, који му ]е име окаљао, већ му излази на сусрет и љуби га, Син му вели Оче/ сагриЈећиих пебу и теби и ниЈесам веЛ више досто/ан. да се назовем сином твојим — а радосни га отац прекида, те п не чека, да изговори ових риЈечи прими ме као Једног од твојих слугу, већ га уводи у слави у кућу Како је различан Божјп суд од човЈечЈега! Што би човјек осудио, Бог оправдава, што би човЈек казнпо, Бог награ ^уЈе. ГрЈ - ешнпк добија од Бога не казну, коју Је заслужио, већ милост. Али не сваки грјешник већ само онај, који се каЈе, Јер Бог ово каже: Ако се безбожник обрати од свих гриЈехова сво]их, коЈе учини и држи све заиовиједи МоЈе и твори, суд и правду и милост, доиста Ле живјсти, неИе иогинути (Језек. 18, 21) Но ваља ли, да нас само невоља гони на поправку ? Морамо ли сви проћи исти пут, као п блудни син? — То би за нас саме била и велика невоља и велика несрећа! А пут — врло заходан! ГТрво зар да се од Бога окрећеш, а онда да Му се прицлижујеш ? — Не тако! 11риближите се Богу и Он Ие се ириближити вама1 Очистите руке, иоиравите срца сво /а! (Јак. 4, 8). А ако по невољи кад што и згриЈешпте, каЈте се за то одмах, Јер Тоспод говори. Обратите се Мени свим срцем