Istočnik

— 85 —

X. Месија у страдању. (Ексхорта). „ Син човјечЈи Ле бити иредач архијерејима и књижевницима и осудиЛе Та на смрт и •аредаЛе 1а језичпицима и маругаЛе Му се и биЛе Та и иљува^е Га и убиЛе Та и у треЛи дан Ле ускрснуши " (Марк. 10, 33—34). Све дословце, како се и збило. Син човјечји. Месија људски предан би заиста архијерејима и књижевницима; предан би језичнику Пилату; војници Га бише и поругаше Му се заједно са Јеврејима и Син Божји би убијен за спасење људи. Како је велика жртва Христова за наше гријехе, како је силно страдање Спаситељево. кад 1 а је унапред већ божанским Својим духом видио! Христоо говори мирно о смрти Својој, која Ра за неколико дана очекује. Он се смрти не боји, јер зна, зашто страда, зашто је послаи међу људе, а зна и чим ће Његова смрт уродити. Петар Га задржава од страдања (Мат. 16, 22), али је виша воља од Петрове, воља Божанска, одредила смрт Сина Божјег, да се крвљу његовом очистимо од својих гријехова (I Јов. 1, 7). Кроз поругу је тек и биједу ушао Господ у славу Своју; тек је тада испунио Своју месијанску службу, а имену „Месија" (Искупитељ, Спаситељ) дао ираво значење. Како су морале те пророчанске ријечи Христове дјеловати на Његове апостоле! Месија, па да — страда! И апостоли су били Јевреји па су и они имали о Месији исти онакав појам, као и остали њихови санародници. Та они су чекали Месију избавитеља, цара силног, који ће их избавити из политичких неприлика, препородити државу јудејску и прославити име народа избраног. А гле, Месија говори, да ће бити убијен! Може ли Јудејац Нетар отрпјети такве мисли? — Не. Он вели Христу: „ Сачувај Боже, да Ле шо бити о1 Тебе! (Мат. 16, 22). Национални идеали су у Петра, и ако простог рибара, али ватреног поборника старе славе народне, још на првом мјесту. А Лука и Клеопа на путу у Емаус, док још не дознадоше за васкрсење Христово, веле са ресигнацијом и као преварени у својим надама: „А ми се надасмо, да је Он онај, који %е избавиши Лзраиља /•' (Лук. 24, 21). Том се надаху и таквог Месију очекиваху Јудејци. А у Христу се почеле испуњавати наде једног малог јудејског друштва, апостола и њихових пријатеља. А сада сам Хрпстос руши те њихове наде Својим ријечима. У неколико махова послије великнх Христових дјела засја нада Израиљцима да ће Христос заиста „избавити Израиља", н. пр кад Му ну^аху царство послије оног чуда са пет хљебова и двпје рибе.