Istočnik

— 152 —

ма да је од Вога, имао је — осим морала свога — уступити своје мјесто новом, савршенијем Божјем закону, који ће не крвљу јарећом ни овчијом, већ крвљу Госиодњом искупити свијет. Јудеја је била свјетилник, помоћу којега су људи дошли до нове, обећане земље. У старом се Завјету, и ако он није био потпуна воља Божја, тражила безувјетна покорност закону, а колико већа покорност закону треба да је у новом, Христовом, Завјету?! Људи се држали старог закона, и ако им он није давао толиких добара као ноки, а колико тек треба да се држе новога, у ком спасење добијају! Људи се држали старог закона, ма да им је то било тешко, ма да је тај јарам при тискивао њихов врат, — а колико прије треба да се држе НЈвога, који је лак н благ (Мат. 11, 30)! Из Сиона Ке нзгФи закон и ријеч Госиодња из Јерусалима (Исаија 2, 3). Нијесмо иод законом, но иод благода^у (Рим. б, 14). Закон пам бијагие наставник за Христа (Галаћ. 3, 24). Први Завјет имагие иравде богомољства и светињхј земаљску (Јевр. 9,1). Закоп — сјен добара, која Ке до/1и (Јевр. 10, 1). 62. Вријеме и мјесто молитви. Људи свагда имају потреба својих, ради којих морају молити Бога. Ради тога се они морају увијек молити Богу. Не може се прописати вријеме, кад да се човјек моли Богу, јер молитва не зависи од времена, већ од расположења човјечјег: кад је срце пуно осјећаја, па треба кога, да му их излије; кад је срце тужно па треба кога, да га ублажи; кад је човјек у невољи, па треба помоћи 5 — у свим тим приликама хришћанска душа тражи разговора с Богом у молитви. Истина, Црква је прописала нека времена, у која се њени чланови заједнички моле Богу, али се не смије хришћанин само на том задржати, већ и ван тога времена треба он свагда да је у таквом душевном расположењу, да је увијек кадар ступити у опћење с Богом. То је неиресшана молитва, коју св. Писмо препоручује. Прије сваког дјела свога и послије, прије спавања и послије, прије јела и послије, једном ријечи свагда је човјек дужан срцем својим, а уз то и вањским знацима, славити, благодарити и молити се за потребе своје Богу. Сав рад хришћанинов треба да се одликује светим знамењем. Ако ти је срце пуно благодарних осјећаја, хоћеш ли чекати тек кад зазвони у цркву, да идеш, да се помолиш Богу? — Не, него ма које доба било, скини капу своју, прекрсти се и излиј своје осрћаје у молитви!