Istočnik

— 179 —

с.ватој гори Твојој? Ко ходи бсз мане, твори иравду и говори истипу из срца својега... (Пс. 14, 1—5). Ко Ле изиЛи на гору Госиодњу и ко стати на светом мјесту Његову? У кога су чисте руке и срце безазлено . .. (Пс. 23, 3—4). Ако се ко не роди водом и Духом, не можв у%и у царство Божје (Јов. 3, 5). Ко вјерује Сина, има живот вјечни (Јов. 3, 36). Који у Мене вјерује, из његова ти]ела иогиеЛи ~Ке ријеке воде живе (Јов. 7, 38). Ја сам иут и истина и живот; нико не&е доЛи Оцу до кроза Ме. (Јов. 14, 6). Сваки %е се сиасти, који иризове име Госиодње (Дј. ап. 2, 21). Нема другог имена иод небом, данога људима, којим би се ми могли сиасти (осим Исуса Христа. Дј. ап. 4, 12). 74. Слава Божја. Ми људи нашли смо се голи и тјелесно и душевно на овом свијету. Но Онај, Који нас је створио, одржава нас, Он нас сунцем обасјава, Он нас кишом окрепљује, Он нам даје храну и одијело, Он нам даје здравл>е и свјежину, једном ријечи Он нас држи. Погледајмо оком по свијету, да видимо, како се људи понашају према свом добротвору! Нема ријечи, којима неће обасути добротвора свога, нема начина, којим неће гледатп, да му угоде. На тако треба и према Богу да се понашамо, јер Он је то више заслужио, него икоји наш добротвор међу људима. Човјек нам може учпнитп само нешто мало, а Бог нам даје све. Ми смо до вијека Божји дужници, јер Му се не можемо никад потпуно одужити. Али зато треба да се одужујемо, колико можемоА најбоље ћемо Му се одужити својим поштеним животом и синовском преданошћу. Узоритим се животом највише шири слава Божја по свијету, јер кад иновјерац види нагау чистоћу и доброту, мсрарећи: његова је вјера заиста божанска, кад му улијева толико снаге, да тако чисто може живјети. Чим је Христос ирославио Бога на земљи ? Животом светим и проповиједањем воље Његове. Ето нам најкраснијег и најузвигаенијег примјера, да и ми тако чинимо! Ради чега захтијева Бог од нас, да Га славимо? Да ли ради Себе? Хоће ли Он бити нагаом хвалом богатији? — Не, већ то тражи опет ради нас. Ако ми славимо Бога ч ширимо Његову славу по свијету, ми 1. сами себе утврђујемо у вољи и милости Његовој, а 2. ми ширењем славе Божје међу људе приводимо, браћу своју Богу, 21*