Istočnik
189 —
1
78. Из праведника теку ријеке воде исиве. Жива вода напаја срца вјерних вјечаом храном. Извор тој води живој јесте Господ Исус Христос. Но и праведни људи могу бити такви извори, дакако мањи и зависни од главног извора — Бога. Праведник прима живу воду од Господа Исуса Христа, а та се вода преко њега издијева и на друге људе и напаја их, те су тако и праведници извор живој боди. Правда Вожја не може остати у хришћанину сакривена ни притајена, већ она пр^ко њега избија у свијет. Добар човјек тежи, да оплемени и друге људе, да сви буду добри. Дрво рађа плод, па и сваки човјек донаша плода. Ео је добар, и плод му је добар. те се тим плодом могу нахранити и други људи. Прегалац тежи да преобрази своју околину; сјеме добра, које он сије, нпче међу људима и добро се тако шири по свијету и приводи људе главном источнику воде живе, — Богу. Племенит човјек и у правом смислу хриш^јанин не може да гледи несреће свога ближњег, већ свим средствима блажи невољу своје браће. Кад види незналицу, он га поучава, кад види човјека, који не зна правог пута, упућује га на добро, свуда и свагда проповиједа слогу, мир и љубав, а кад треба принијети жртава опћем добру, не преза ни од тога. Кад богаташ отвори руку своју невољницима, кад им помогне у биједи, он је спасао Божје душе, он је натопио својим доброчинством те душе, да могу расги и напредовати, гсао што плаха киша напаја траву послије суше. Човјек, који је постао учесником Б^жје воде живе, Божје правде и истине, шири ту правду и истину чињењем добрих дјела, предњачењем лијепим примјером, светошћу свога живота. На тој свјетлости његовој могу и други људи да се осунчају и огрију. Колико има лијепих примјера, да су људи своје ближње обратили на прави пут! Задаћа човјека хришћанина јесте не само да сам буде добар, већ да и друге људе добру води. Није морално јунаштво само избјегавати гријех, него ваља добро чинити. Хришћанин ће бити питан, колико је душа напојио водом живом. Не истјече ли из њега вода жива, знак је, да је студенац у њему загаћен, а загатио га је сам и покварио дјело Божје и у себи, а зато мора пред Богом одговарати. Цравда неиорочнога исиравља иушеве (Приче 11, 5). Од Мене /е плод Твој / (Осија 14, 10).