Istočnik

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр. 213

Бзеговијем н т. д. На против он просто без икакве одре^ене еистеме приповиједа о разннм стварима, прелазећи са једне на другу оним редом, како су му на памет долазиле. (Изузетак чини мало мјеста, гдје сам јеванћелист истиче хронолошки ред догаћатч, које описуте: 1. 29 и 35; 4, 35; 5, 1, 21; 6, 45 и др.). 0 постанку трећега јеванђе.ља од Л_) ке нмамо и ако кратку, али врло драгоцјену по својој авторитетности свједоџбу. Први канон или списак књига св. писма у римској цркви из II. вијека сачувао се до данас. Он нам показује, које су књиге у оно доба улазиле у састав св. писма код римских хрншћана. — Истина овај најстарији регистар свештеиих књига, који је открио учењак Муратори, није се сачувао цио, — почетак и крај су изгубљени! Али је тим драгоцјеније за нас, што послије изгубљенога почетка, гдје се, као што се мора мислити, говорило о двахма првим јеванЈјељима, регистар тај почиње ријечима: „Трећа књига, јеванђеља од Луке". Луки се приписује и књига „дјела апостолских". — Лука бјеше сапутник ап. Павла, који се много старао, да се утврди хришћансгво у Риму, и ту живот жртвовао за Христа. С тога римска црква није могла да не зна за јеванђеље, које је написао један од сатрудника њезинога осннвача Павла, и тим, што је увијела у канон свештених књига јеван^еље Лукино, она је управ посвједочила своје свеошпте и тако рећи официјално признање, да је ово јеванђеље управ Лукино. На пошљетку да је четврто јеван^ел>е написао ап. Јован, свједочи управ Иринеј, ученик Поликарпа, ученика Јована богослова. Он пише: „Јован ученик Господа, који се наслонио на његове груди, написао је јевавђеље за вријеме свога пребивања у Ефесу азијском". Иринеј приповиједа управ о главном поводу, који је побудио Јована, да напигае своје јеванђеље. Овај повод била је појава у Ефесу гностика Керинта, који је почео ширити своју лажву науку о постанку свијета не од Бога, него од злога духа, који се одметнуо од Бога; и о Ис Христу као обичном човјеку, на кога је сигаао дух — Христос, који га је оставио пред распећем. И тако по свима до сад наведеним датима, моје је дубоко увјерење, да строји изван сваке сумње, и да је веоспоран факат, да наша четири јеван^еља прппадају двама ученицима Христовијем и двама СапуТНИЦИМа ХрИСТОВИЈеХ учеНИКа. (Наставв^е се).

/