Istočnik

Бр. 16,

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 245

црквене — каноничке редакције Матејева јеванђеља пада у вријеме пред разорење Јерусалима т. ј. око 69. годиее. Односно постанка јеванђеља од Марка чујемо опет од преставника деструктивне критике јеванЈјеља најразногласнија казивања, и при том такова иста, као и за јеванђеље Матејево, — казивања постепена • — што даље казују, то више приблшкују вријеме појаве другога јеванЈјеља времену, кад су живили апостоли. Тако по Кестлину ово се јеванђеље појавило пред 110. год, по Кајму — около 100. год., по Хингелфелду — прије 100-те год, по Фолкмару и другима међу 60. и 80. годином; а по Шенкелу, барем у првобитној редакцији својој, међу 45. и 58. годином. Јеван^еље од Ј1 уке написано је било по Хингелфелду прије 120-те год., по Кестлину прије 100-те год., по Кајму около 90. год., а по Холцману исто тако као и јеванђеље Марково, највјероватније је, да се појавило на свијет нзмеђу 5. и 10-те год. по разорењу Јерусалима т. ј. изме^у 75. и 80. год. На пошљетку и у самом питању о постанку јеванђеља од Јована најновнја критичка школа негативнога правца од 160. год., око које је по прилици првобнтно у лицу Баура држала да се појавило, постепено је ишла назад к ранијем времену, док се није уставида на нрвим годинама II. вијека, као фактичном времену иостанка овога јеванђеља. Тако Кајм држи, да је наше пошљедње јеван^еље написано ме |ју 100. и 107. год., а у то је доба по општем вјеровању још могао бити жив апостол и јеванђелиста Јован. Ово неколико примјера, што сам их навео за одређење времена постанка наших јеванђеља, што их налазимо код преставника критике наших јеванђеља, својом несугласношћу и несталношћу најочевидније нас увјеравају о томе, како је нестално земљиште, иа коме та критика зида смјеле тврдње своје, да су се наша јеванђеља појавила на свијет не у вијеку апостолском и да нијесу оних лица, којима се приписују, него да су постала кашње и од непознатих лица, која су имала на уму, да овјековјече не истиниту историју Христову, него бајаги фантастичне измишљотине о Њему, које су се постепено и можда несвјесно оствнрале у првашњем хришћанском друштву. •Да су научно неоснована сва ова протусловна увјерења критике о постанку наших јеванђеља кашрве апостолскога вијека, најбоље је увидио сам Штраус; јер он признаје, да се критика јевавђеља „налази још у стању несвршенога процеса", и шта више изражава бојазан, да ће ово питање икад са свим потпуно ријешепо бити. Па ипак, при свем том, што је пријепорно и неразријешљиво по признању самога Штрауса питање: кад и од кога су постала наша