Istočnik

Стр. 268

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 17.

Из пастирске праксе, Може ли се један хришХапии или хршиИапка исиови/едити и причвстити код дрцгог свештеника без иредходне дозволе свога надлежног иароха? Апостолско правило 52. гласи: „Ако који епископ, или презвитер не прими, него одбије онога, који се обраћа, нека буде свргнут; јер тијем жалости Христа, који каже: радост бива за једног грјешника, који се каје (Лук. 15, 7)" (Милаш, правила прав. цркве). Из овог се правила види јасно, да смо не само дужни по нашем свештеничком позиву примити свакох", ко год нам до^е, да нам се исповједи, него нам пријети ово правило и свргнућем, ако га не примимо. Сваки дакле свештеник, који је добио „граматом" од епископа право, да свршава поред других светих тајана и тајну покајања, дужан ју је обавити са сваким, ко му год до|>е, и то бесплатно, према 23. правилу трулског сабора. Преводилац каноничког права митрополита румунског Андрије Шагуне на руски језик вели у своме пријеводу на страни 98. у примједби 2.. .. „По д^иствугогцеи вђ нашеи церкви (т. ј. руској) практик& никакои свнш,нникт> не им ^ тђ права отказиватв кому бм ни бвмо и когда 6 б 1 то ни 6 бмо вт. таинств^ покалнјл, особенно же находшцимси в г б бол^зни". Пошто дакле канони строго забрањују штогод наплаћивати за тајну покајања и причешћа, а то је свугдје и у црквеној пракси то парохијски свештеник не трпи никакве штете, ако његов који парохијанин оде коме другом свештенику, те се исповједи и причести. Али је у интересу самих парохијана, да се код свога надлежног пароха исповиједају и причешћују, јер је он у власти, да им, ако се поправе, наложене казне при исповједи, смањи (I. васељ. прав. 12., трул. 102., анкир. 5., Вас. Вел. 74. Номоканонт, при болвшемБ требник4 1Н. част первал Ш., 3 и 4). Наложену казну моћиће свештеник тек онда да смањи или укине, ако заиста види да се грјешник поправ.ља или се са свим поправио. То ће пак моћи свагда лакше и прије опазити и увидјети надлежни парох. него ли други, у чијој се парохији дотични грјешник че налази. Осим тога парохијски свештеник има право, као орган своје духовне претпостављене власти, да оне своје парохијане, који се не исповједају и причешћују, лиши учествовања у изборима у опћинске и друге црквене одборе. Може ли дакле свећеник водити тачан рачун о својим парохијанима, да ли се исповиједају и причешћују, ако то не чине код њега? Не може! И из тога разлога је у интересу самих парохијана, да не мимоилазе при исповједи свога свештеника и да траже другог, ма да то канони не забрањују, него