Istočnik

Бр. 18.

ИСТОЧНИК

Стр. 283

Ориси. Изреке слова Божјега, које располажу к покајању. (Наставак.) Тако био ја жив, говори Госиод, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога жута и буде жив (Јез. 33, 11). Дивимо се милосрђу Господњем. Куне се он самим собом, да нас увјери о свом човјекољубљу. Тако био ја жив , говори он т. ј. као што је истина то, да сам ја биће живо, тако је истина и непромјенљиво то, да ми није мило да умре безбожник. Безбожник Га вријефа својом непокорношћу према Шему и ЕБеговом закону, не пази на Његове савјете, који му се дају кроз св. писмо, кроз савјест, кроз доброчинства, која га могу расположити према њему, кроз невоље, које га могу научити смјерности и покајању, — и он ипак не жели њему зла, не хити да га осуди на вјечну погибао, коју је заслужио. Он тражи на сваки начин да се обрати, непрестајући га опомињати, шта више попушта му непрестано да. све више и више тоне у дубину зла с том намјером, да би он, као блудни син јеванђеоске приче, својом безбожношћу био доведен до свијести, да не може даље ићи путем гријеха и да му преостаје или да погине, или да окрене другим путем, и ево он изабире ово пошљедње, јер нико није непријатељ себи, нико не жели себи смрти. Но ако Господ жали грјешнике и жели да се спасу, то зар не би боље било, да он, видећи код њих упорство проти Богу, примора их силом свога свемогућства да омрзну на гријех и заволе врлину, — кад би ограничио њихову слободу? — Но духовна промјена грјешника, произведена на тај начин, јасно је, да не би имала моралне цијене. Каква је на пр. част сунцу, што свпјетли, води, што тече и напаја жедне, огњу, што сагоријева и т. д. ? — Уз то кад би Господ силом свога свемогућства, дакле насилно обраћао безбожнике на пут истине, то би нада на то појачала безбожност: безбожвици! обраћени свемогућством Божјим на пут побожности, стали би неустрашиво враћати се на пређашњи пут, не губећи наде, да ће Госиод поново употребити своју моћ, да их спасе. Богу је мио само слободни одношај разумне твари према Нзему. Слобода је драгоцјени дар, и Господ га оставља нетакнутим и код непобожних људи, премда они злоупотребљују тај дар. И стога, ако они страдају, бива то не зато, што би Господ хтио да они погину, већ због властите кривице, стога, што, употребљујући на зло своју слободу, не примају савјета од Господа. Своја воља — рај је човјеку, — мисле они, — и шетају се по томе рају, док не дођу до пакла. 0, не доводи себе, грјешна