Istočnik

Бр. 18. И С Т 0 Ч Н II К Стр. 277 Шта вели беспристрасна историјска критика о садрткају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак.) IV. До сад смо виђели, да се не може примијенити теорија постанка и стварања „мита" на јеван^еоску историју, јер нису ни близу периоди времена, у које су се с једне стране рађали или стварали у опгпте „митоси" у нсторији овога или онога народа, а с друге стране, кад су се управо појавила на свијет наша јевчнђеља. Сад да видимо, колико се може примијенити појам о миту на јеванђеоску историју нашега Господа обзиром на сам садржај „мита" у опште! Дакле, шта сачињава садржај мита? Мнт садржи у себи не какву год обичну, свакидашњу мисао, него ону, која се у извјесном смислу истиче у низу других, мисао искључиву, која у себи нешто узкишено има. Наиме, у „митима" под спољашњом појетичном одјећом скривају се и изражавају се више наде и тежње народа, његове маште и идеали, који се односе на живот религиозно морални, политички и социјални, породични и сам индивидуални. У митима се слика пред нама н више или мање јасно се исказује духовво-ндеална физиономија народа; што се бољега налази у дубљини народнога духа, што је у њему притајено у потенцији, за чим тежи, што народ жели да оствари бесвјесно и инстинктивно свим својим животом, на остварење чега побуђује га сакривено у њедрима му природно богаство народнога ^енија, то он и изражава из почетка митским начином, мијешајући идеално са реалним и гледајући за тим да постепено историчким путем оствари своје идеалне задаће у фактичном свом животу. „Мит" као и историја хоће да буде васпитач народа, само по умишљено историчким обрасцима; што он очекује од народа још и у будуће, на што га побуђује унутрашња снла., којом његов дух влада, или коначпа цијељ историчког му Јкавота, то он у својој форми преноси у дубоку древност, иреставља као давно прошло и тим показује народној свијести гаранцију, да се његове жеље могу испунити. — Тако „мит" у облику историје далеке прошлости изражава идеалне преставе свете наде народнога духа. Обратимо се сад јеврејском народу епохе земаљског живота нашега Господа и погледајмо, каквим је маштама био забављен и живио