Istočnik

Стр. 278

ИС Т 0 Ч Н и к

Бр. 1 8

народни ђеније Јевреја те знамените епохе и у колико су народни снови Израиља нашли себи појетичкога или — што је исто — митскога иараза у нашим јеванђељима, У периоду рођења Христовог и наступања опгате службе Шегове на земљи месијанска очекивања међу Јудејама достигла бјеху свој врхунац. Не само Јудеји него и језичницн, са нестрп.љењем су ишчекивали Месију — Христа, особитога помазаника Божијега, из средине јудејскога народа. С тога су многи језичници тога доба остављали и саму вјеру своју и примали јудејеку, постајући тим јуд^јским прозелитима; а сами Јудеји гомилама су ишли на позив Јована крститеља и били погружавани од њега у ријеци Јордану за знак кајања и готовости, да ступе у царство, које се је имало открити у свпјету појавом у њему Месије Христа. Какав је био идеал о Месији, који је био опште распрострањен у јудејској земљи у епоси земаљског живота и рада Господњега? Неке црте тога народнога идеала о Месији налазимо расијане на разним мјестима у нашим јеванђељима. Из тих црта дознајемо да се по савременим Христу јудејским назорима Месија има појавити у свијету у свом блијеску царске моћи и славе, као потомак Давидов (Марк. 12, 35); да пред њим мора ићи пророк Илија, који ће се за то повратити на земљу, или други који од пророка (Лука 9, 2, 6—15; Јов. 1, 21); да ће он чинити чудеса, која ће бити кадра да оживе у памети Јудеја она чудеса, која су се догодила некада у пустињи на путу из Египта у обећану земљу (Јов. 6, 31), и да ће на пошљетку његова главна мисија бити да покаже славу јудејскога народа пред свим свијетом и да им успостави политичку самосталност и царство израиљско (Д^ јан . 1, 6). — Но у најузвишенијим цртама и најразличнијим бојама чулно земаљске величине слика се пред нама обличје идеалнога Месије у укусу јудејско-народне идеализације у разним неканоничким и у опште светим књигама јудејскии доба Христовог и Његових апостола. Н. пр. у једном Таруму говори се: „како је прекрасан цар Месија! Опасавши своја бедра Он је ступио у борбу против својих непријатеља и ношкропио је горе крвљу својих противника". — У књизи Еноха читамо: „он ће пробудити цареве и великаше земаљске у њиховим ложницама и збациће владаре са њиховијех пријестола. Он ће поломити зубе безбожничке, изагнаће владаре из њихових царевина и постидиће силне". . . У трећој књизи Јездриној, која је проникнута фарисејским духом, слика се Месија овако: „кад се појави Син Мој, онда ће сви народи чути глас ЕБегов, престаће ратовати ме^у собом и сакупиће се у безбројну множину у намјери, да Га побиједе; а Он ће стати на врх горе Сиона изобличиће безбож-