Istočnik

,/' Стр. 280

ИСТОЧНИК

Бр. 18.

мишл>ена, сложена и раскривена у одређеним конкретним цртама јеванђеоска слика Христова, ако је ова слика не историчкога, већ митскога карактера т. ј. измишљотина поријеклом ? Тражећи идеалну слику Месије или Бога, који се имао јавити у облику човјека, и преносећи ту слику на лице Исуса из Назарета са том цијељу, да се распростре вјера у Њега као Христа, како је могло прво хришћанско друштво да не види. да та слика не одговара чврсто укоријењеним традиционалним појмовима јеврејским о Месији и легендама језичника о појавама богова у свијету; и с тога да нема сврхе та слика и да може управ бити јака препријека расирострањешу вјере у Исуса као Христа ? Уз тадашње преставе јудејске о очекиваном Месији и језичничке митолошке појмове о боговима, који су се јавл>али у л.удском облику, готово да би се са људског гледишта могло рећи, да јеванђеоску слику Христову нијесу измислили пријатељи, већ непријатељи хришћанства за то. да пресијеку ширење његово по свијету или да униште вјеру у Исуса као Христа. На ово нам на пошљетку могу рећи: „па и јесу први хришћани створили такову слику Христову, која је течајем времена фактички побиједила свијет и сад га још држи у својој власти, коју су ако не одмах, а оно постепено са развићем човјечанства људи стали све више и више цијенити као апсолутно потпуну персонификацију истине, добра и небесне красоте, као вјечну и која се више не да усавршавати, слику истинитога Спаситеља свијета; и с тога ако је и прошла по средини времене преставе о Месији међу јудејством и престава о појави богова у људском облику међу језичништвом, ипак је била вамишљена и реализирана у облику историје Христове са женијалном досјетљивошћу и тако вјештачким савршенством, које се не може имитирати, да сад (такова) задовољава највише идеалне потребе човјечанства свију вијекова. На то морамо рећи: али баш с тога, што је та слика, допустимо да је и пасликана била од непознатих руку усупрот свима природним људским намјерама, да посредством ње привуку к вјери у Христа Јудеје и језичнике, за неколико вијекова претекла исту људску идеју о Месији (код Јудеја) или о бо"гочовјеку (код језичника), управ морамо вјеровати, да она ни близу није проналазак људи ма и најженијалнијах (што се да богме узевши рпјеч у општем значењу никако не може рећи за ученике Христове и у опште за прве Његове пошљедоватеље), него је просто вијерна копија, тачан отисак живога лика, производ чисто портретнога карактера при живом непосредном присуству пред портретистима беспримјернога, надчовјечанскога лица, гђе је кичицом вјештака равнао дух Божји. (Наставиће се).