Istočnik

Бр. 20.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 313

дана. На ново се онажају и преживљују овђе великн свесвјетско-исторички моменти борбе хришћанства и незнабоштва. Дугачкп ред величанствених развалина, тријумфалних лукова (сводова) водовода, храмова, маузолеја, двораца, бања и циркуса — све су то нијеми, но краснорјечиви свједоци понтљедњих дана раскошнога и богатога живота античнога свијета. Све су то остатци давно минулога времена при погледу којих немирно бије срце путника, који овђе преживљује часове жалоснога размишљања, дивљења и очарања. Упоредо с тим грандиозним грађевинама, или још боље под њима, налазе се скромни, али иривлачни споменици оне вјере, што се зачела на далеком истоку, у скромној породици Јосифа и Марије, а одатле се раширила по свима крајевима свијета. —■ То је неизмјерни лавиринат подземних галерија, гдје су живили и умирали. гдје су страдали и вјеровали, гдје су се молили први борци нове вјере. То су хришћанске катакомбе, које се простиру на три миље од зидова Сервија Тулија, особито дуж великих друмова, који су негда водили из свјетске пријестонице на све крајеве свесвјетскога римскога царства. Но има под азурним небом Италије други, негда раскошни, али кашње под пепелом сахрањени град, који сад ускршава испод пепела, који се може ставитп напрама хришћанском подземном Риму. То је Помпеја, која је, може се рећи, у сванутку хришћанства нропала и оставила у својим развалинама споменик оне дубоке старине, у којо.ј су почеле ницати римске катакомбе — тај хришћански подземни град. — Ова управ заједница историчкога момента, кога је пропали н ако културни, али ипак развратни град и од кога је почело побједно славље хришћанства над преживљелим незнабоштвом, и јест довољна побуда за данашњега путника. за ггоучно и за наше доба упоређење Помпеје и Катакомба, као двају свједока двају праваца, у којима се огледа живот чов.јечанства у првом вијеку послије рођења Христовога. У осталом не изазивље пажњу једина заједница историчкога момента упоређења Помпеје и Катакомба. Има нешто, што као намјерно зближава та два споменика дубоке старине и у красоти околице, која окружава Помпеју и најзнатније катакомбе, које се налазе око Апијева друма близу Рима, Заиста и сад се са брежуљка, у ком су под земљом сакривени збјегови првих хришћана, од уласка у катакомбе св. Каликста, открива чудна панорама. Према истоку и југу пружио се ланац азурно плавих гора и зелени хум. На супрот њима — чаробни силует »вјечнога« града а на лијево непрегледна Кампани.ја са развалинама старога свијета... Таква иста чаробна слика окружава и Помпеју. У даљини титра се плаветно море. Њему на супрот уздиже се пријетећи и непрестано димећи се Везув, иза кога и норед кога се пружају високе горе, — а на лијево се виђају прекрасне баште и зграде. —- II кад погледаш на ту чаробну околицу Помпеје и Катакомба и нехотице ти некако хоће да дође, да видиш нешто провиденцијално у томе, да су и становници Помпеје и становници Катакомба нашли себи станиште у сред готово једнаких красота природе. Није ли можда хтјео — то нехотице долази на мисао — невидљиви Владар васионе да у једнаким приликама покаже и сачува за пошљедња покољења, у жалосним остацима Помпеје и светим споменицима Катакбмба, поучан завршетак жнвота људи двају праваца: хришћана са њиховом вјером п љубављу према Христу, и развраћених Помпејаца с њиховом тежњом за културним прогресом, с њиховим крајњим обожавањем људске красоте и страсти.