Istočnik

_ / Стр. 312 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 20. по коме би се безусловно забрањивало причешћивати такове болеснике, који пате од непрестаног повраћања а на самртном су уасу. Свакако да је бол>е и цјелисходније оставити рпјешење овакога питања вазда личној увиђавности, те пастирској савјести самог свећеника, који ће знати и умјети наћи згодан час и моменат, када ће таквога болника, при његову ма и најкраћем примирењу, моћи удостојити св. тајне Тијела и Крви Христове. Може ли све^еник у јутро на сам дан литургисања исирати уста своја водом ? Шта %е чиниши ако пршаом и пехотице сркне мало воде, те хоКе ли смјети у шаквом случају литургисати? Иравила, како се има спремати свећеншс за богослужење у опће, а понаособ за свршавање свете божанствене литургије, изложена су у „Учитељном Извјестију" на крају Служебнша. Тамо се у физичном погледу тражи од вршиоца божанствене литургије нарочита тјелесва чистота и особита пажња на самога себе. Прање зуба и уста — налаже црквени пропис — да се чини у вечер, али се испирање уста не зазабрањује ни јутром, само се тражи већа пажња, да се не би која кап воде и нехотице испила, што би према уставу црквеном сметало свршавању тајне јевхаристија, по коме се иста има свршавати од оних свећених лица, која су била на таште (&кб чгрихпч атЗ-рожау; — а јејиш« ћошшЉив; Трул. прав. 29; Лаод. 50; Картаг. 41). Но ако би свећеник, испирајући уста јутром, крај све пажње ипак испио мало воде, то ово не може служити као сметња свршавању тајие јевхаристије, ,,јер би сатана, нашавши у томе згоду да га (т. ј. свећеника) од причешћа удаљи, чешће то чинио" (Тимот. Александр. прав. 16). Синђел Иларион.

Два поучна стародревна споменика (Помпеја и Катакомбе). Давно су већ минула за Италију мрачна и жалосна времена навале народа: Гота, Вандала, Лонгобарда и Сарацена. Давно су већ прошли за ту прекрасну земљу тешки часови међусобне борбе феудалних фамилија, кад су у крвавој борби падали и рушили се у цвјетној Кампанпји градови, а у њима и с њпма споменици древне вјештине. Платио је у своје врпјеме не мали данак људској свирјепости и »вјечни« град, град великих успомена, у коме, по ријечима пјесниковијем, говори и камење и говори о врло многом: н о сјају незнабошкога свијета, и о његовој пропасти, и о расцвјету хришћанства п о невиној крви мученичкој. Ни врпјеме, ни варварство нијесу ипак избрисали трагове прошлости. И данас, као и прво, Рим се уздиже својом красотом пред путником у реду других градова талијанских. — И опет к себи мами прекрасна Кампанија. — На ново оживљују овђе, у околици »вјечнога« града, стара времена и дјела давно минулих