Istočnik

источник

Стр. 55

одвише бојати; много веће је зло: погрјешно и површно схватање науке." Уистину тај се факт и може с правом сматрати као главни узрок, с којег истина, којом вјера сја, мора да трпи. Њушп бијаше још и већма од Векона религијом прожет, те никад не би имена Божијега прије споменуо, него би капу с главе скинуо. И д нас о томе говори натпис на његову гробу : „Он је прослављао у свор.ј филозофији величанство Свемогућег Бога, а својим животом представљао простоту јеванђеоску." С каквим опет вјерским чувством Кеилер закључује своју штудију о хармонији свијета! „Влагодарим Ти, — вели — Творче и Боже мој, што си ми дао радост, те се могу веселити и усхићавати, кад погледам на дјела руку Твојих! Ја сам их открио, колико је мој слабачки дух могао схватити Твоју бесконачност. Па ако сам штогод казао, што не би доликовало имену Твоме, то ми, Творче, по милости Својој опрости!" Осим тога и народна нам историја свједочи, да је код образованијих народа религија много чистија и морал куд и камо савршенији, него код народа необразована. То се даје примјетити и код појединих људи. Узмимо у обзир само спомињаног Бекона и Дарвина. Једнострано и скучено образовање Дарвиново, т. ј. природњачко, узрок је, да се је предао извргавању свега оног, што лежи и у оквиру вјере, а не само природе. Ствар нам јасна постаје, кад чујемо, што о том вели чувени Хуго Милер: „ГГрирода и Библија — то су двије књиге, обје их Бог написа и предаде човјеку, да их чита и изучава. Оне, — вели он као дјело једног истог аутора, не могу ни на какав начин бити у несугласности једна с другом, већ су увијек у дивној хармонији. И према томе, ако се покадкад и причини читаоцу, да се тобоже једна с другом не слаже, то опет нијесу оне криве, нити су узрок томе, већ читалац, који неправилно појима ову или ону књигу, а можда и обадвије." Мислимо, да је већ овим неколиким цртама јасно окарактерисан прави одношај филозофије према вјери. Но бацимо ли поглед на филозофију и вјеру кроз све вијекове, тражећи тај њихов одношај, уочићемо и опет њихову тијесну везу и уз то, да је ова све чвршћом постајала) што је једна од тих наука — јер и вјера је узела правац науке управо из истакнутих разлога — што је једна од тих наука већма напредовала. Права наука и истинита филозофија тежи пронаћи истину ради рјешавања питања о свијету, човјеку и Богу. Пут и тежња оправдана и идеална. И по томе се већ види, да таква наука и филозофија не само не противи се религији и откривењу, нити долази са њом у сукоб, него шта више путеви јој се упоре^ују и заједнички воде једном циљу