Istočnik

Стр. 56

ИСТОЧНИК

Бр. 4.

и мети, што је и религији и филозофији смјер пронаћи истину, праву чисту истину. Шта више филозофија ослањајући се на слаби, човјечји ум, природне науке ослањајући се на експерименте и сецирмесер, кад дођу до тачке, гдје-но више ни ум човјеков не пронађе ништа, и експериментацији куцне задњи час, налазе у религији праву пријатељицу, која их води у крило Вожанскога откривења, гдје је изложено све, што је за човјека корисно знати ради добра његсва иа земљи и ради вјечнога спасења. Религија не само да се не противи и да не пријечи праву науку и филозофију него их још потпомаже на путу тражења истине. Залуду су сви нанадаји на вјеру. Она је на најтврђој стијени сазидана, те јој ни врата паклена одољети не ће. Сукоби изме^у вјере и филозофије нијесу никад ни најмање вјери нашкодили, нити њене стијене окрњили. Напротив најјаче навале највећма су јој користили; најсилнији пљусак, што ју је хтио да подрије и ископа је, само ју је 10ш већма опрао и свијету свјетлијом приказао. Славни Кант је толико пута ударао на биће Божје и напошљетку је својим категоричким императивом створио нај јачи и необориви доказ бића Божјега, т. зв. етички и телеолошки доказ. Ш. Вјера је дакле у сваком боју своје непријатеље побиједила Она се не да, нити се може промијенити по вољи ума људског, који је јако шарен. Њу не може филозофија замијенити, јер је вјера од филозофије јача. Шта више границе филозофије су у вјери, вјера је премашује. У вјери налази задовољства не само наш ум, него и срце наше, док потоњег задовољства филозофија не може човјеку дати. Шта је сврха нашег живота на земљи ? или шта ће с нама бити послије овог живота? или каквој се награди можемо надати за добра, а каквој за зла дјела ? — на та питања до данас одговара само религија. Надаље тим својим одговором проширује вјера наш чувствени свијет. Тежња наша за савршенством, жудња, очекивање, нада у највећем степену — јесте само плод вјере. Узмемо ли, да данас сваком човјеку та, вјером усађена, својства душе вуку нит живота, —• шта ћемо онда истом морати рећи о оним уображеним људима, који кажу, да вјере не треба? Та вјера нам не даје само живот, већ га и чува и усавршава. Челик-карактер, ако се с тобом није родио, добићеш с вјером. Она је онај зид неразориви, који ће те очувати од свих тјелесних мамаца. Насиљу и прогоњењу са стране твојих непријатеља она ће на пут стати и душмане ти посрамити. Здравље и физички напредак јача и даје миран и задовољан живот. Она учи, да се не треба смрти бојати,