Istočnik

Бр. 5. и б. ИСТОЧНИК Стр. 96

удаљи из Токија, но овај изјави, да не ће оставити своје вјерне По подацима изданима од руског светог Синода нма данас у Јапану до 30.000 православних хришћана. У Токију има и богословско училиште, гдје се васпитава свештенички подмладак. Многе младиће шиљу и у Русију, да сврше вишу богословију. Данашњи православни јапански владика родио се у Смоленску 1828. г'од., богословију свршио је у Петрограду, 1860. год. дошао је у Јапан, гдје је од 1870. управитељ мисионарства. 1880. год. цар га је за велике заслуге потврдио за епископа, и повјерио му је управу јапанске цркве. Владика Николај познат је са светачког живота. КњиЉевне биљешке. — Издавачка књижарница Пахера и Кисипа у Мостару јавља да је зготовила штампање и повезивање » Православни молитвеник «, који је приредио Др. Никодим Милаш, срп. прав. епископ далматински, а кога би требала да набави свака православна Српкиња. Молитвеник је издала иоменута радња у два издања: на финој и на обичној хартији, а у више разних повеза, — од најобичнијег (по Круна 1.20) до најскупоцјенијег (по Круна 60.—). Ва тачну редакцију »Молитвеника«, који је украглен са неколико подесних, дивотно израђених иконица, пружа гаранцију само име сређивача, Високопреосвештеног Господина Др. Никодима Милаша, Епископа, познатог и признатог трудбеника на пољу богословске књижевности, а за дивотну израду и умјерене цијене издавачи, који су са својим издањима стекли лијепа гласа у Српству. I Разно. Јубилеј бибдијског друштва. 6. марта п. н. к. прославио се на далеко и на широко знаменити јубилеј. Тада се навршило равно 100 година, како се у Лондону основало британско и иноземно библијско друштво, које је од тада у милијоиима примјерака библију разнијело по цијелом свијету. Веома је занимиво, како је ово друштво постало. Догађај са неком дјевојком по имену Марина 1,1онс побудио је изјаву на оснивање поменутога друштва. Марина је била кћи сиромашног велског ратара. Родитељи су је одњеговали у вјери и побожности. Но ипак толико већ иијесу имали, да су јој могли и библију купити. Библија је тада била врло ријетка и скуна књига. Дјевојка је пак толико вољела читати библију, да је недјељом и празником ишла по неколико миља у жељи од познаника једног позајмити библију на кратко вријеме. То дочује Тома Карло путник — проповједник, и толико га се то дојми, да је 1802. отишао у Лоидон и покренуо мисао о лакшем набављању библије, пошто се је на путу увјерио, колико је ријетка библија у Велсу. Овај проповједник затим у друштву за ширење религш>зн<и: гаиса толико се за ту ствар заузео, да је и говор један држао у смислу тога, те се поменуто друштво примило, да ту ствар унаприједи, што је наишло на опће симпатије. 1804-те године 7. марта п. н. к. састали су људи заинтересовани за ово и оснују британско и иноземно библијско друштво, које је затијем и ван граница Британије проширило рад на читав свијет. Друштво данас има велику палату у Лондону, којој је темељ ударио данашњи енглески краљ Едвард VII. још као велики војвода 1866. Чело зграде