Istočnik

Бр. 8. И С Т 0 Ч II И Л

С ЛЛ1.Л и нмн^: когороднчж 6 ). Пр(Л18д(ОГТ прогти. Ок^Т! ТИЈС'Н1. . . Воилнлгк. /ПијП! ксблск. Пј|!/и8дј10гта, Вонлн.ггк. Прокилпн длнл: Гогподк КОЦлрИГА. . . Сугуба јектенија: Рцш-к кш... Возллгг: 1.1КШ лпмогтикг. . . Алимн. Оподоси Гогподи КТ. кскр-к пн. . . Лектепија прозбена: Игполнилг-к ксирнк>к> лголиткК ндшК Гошодгкн. . . Козг.шт,: 1.1КШ К,1ЛГ"к н ЧМОК^КОЛКМПЦТ«. . . Д/ИИИ'к. /Ии()'ћ кгб/иг. И Д^ОКИ ТКО!Л>У. Г /МКМ НЛНЈА ГоГПОД!КН ПрИК/ТОНИЛГ-к. Тгк^ Гогподн (велико). ВОЗГ/Ш^К : Б^ДИ Д!рЖДКД ЦЛ|)ГТК1А ТКО!ГШ. . . Д/ИИНк. Стихире на стиховње са припјевима: 7 ) Гогиодк коцлрнгА... Ико оуткгрдн кп.инКв... ДО/Г|Н ТК0!.И8 НОДОКЛГТ-ћ. . . С/мкд и нкигб: богородичан 8 ). Нкнгб ШпУфЛ!ШИ. . . 'ГрИГКАТО!. ОтЧ! НЛИГћ. . . ВоЗГ/!ЛП>: 1лкш ТКО! егтк цлргтко. . . Л.ИИНК.

6 ) 11јесме посвећене у славу Богородице називају се „богородични". Онн су многоврсни. Има их, који се поје само у одређене празнике Богородичине. Има их, који се поје у дане неких светих н. пр. оних, који немају празничнога знака, или у дане тзв. „шестеричних" светих тј. оних који имају стихире на „Господи воззвахг" на 6, Ови се богородични поју само онда, кад у Минеју послије стихира на „Господи воззвахт," неиа с.тихира на „Слава", онда се на „Слава и нмнИ" иоји богородичан односно у Сриједу и Петак крестобогородичан. Ови се богородични налазе у служби у Минеју на реду. Има их, који се односе на дане седмице и то су богородични 8 гласова, који се ноје кад у Минеју има „Слава" светога, онда на „И ш.иг!;" дођу ови богородични по гласу „Славе" односно стихире на „Слава". Ови богоролични се по.је у непразничне дане и у дане светих „гаестерични- " и налазе се у сваком Минеју на крају и у Ирмологији. И најпослије има богородичних, који се назива)у „догматици". То су дивне пјесме на свих 8 гласова, које се поју на Крају стихира на „Госноди воззвахт," на ..Слапа и имнћ" на недјељним вечерљима. Састлвио их је Јован Дамаскин и називају се догматици (§оу[Ј.а — учење) вато, што у себи садрже богословско учеп.е о ваплоћењу сина божја као Богочовјека од преосв. Дјеве и о њеном достојанству. Ови се богородични називају још и иреима, јер се у Октоиху штампају одмах послије стихира на „Господи воззвахт>". Истипа, прије њих се штампају богородични на малом вечерњу, али се ти богородични тамо називају „богородиченћ малил вечерни". Ови догматици се поје осим Недјељног вечерња и у друге седмичне дане, ако у њих падне свети са великим славословијем, полијелејем или бденијем Поје се јога у очи сваке суботе, јер је у суботу увијек оданије гласа Иекључују се оне суботе у које падну 12 великих празника и предпопразнство и оданије Г>оа«ића и Богојављењи. У пред — и попразнство и оданије других празника кад падну у суботу поји се догматик гласа који се појао цијелу седмицу. У остале седмичне дано, осим суботе ноји се догматик онога гласа, кога је била стихира на „Слава".

За вријеме појања ове стихире чини свештеник мали „входт." с кадионицом кроз сјеверна врата, Пред св. дверима благосиља кадило и кади икону на мјесту Архијерејеву по свршеној стихири улази у олтар кроз царска врата (Типик гл. 2). ') Ове стихире налаве оо у Октоиху на великом вечерњу у очи Недјеље и зову се још и „сгихире по алфавиту" а то зато, што их има управо толико ко шко слова у . грчкој азбуци и што свака прва ријеч ових стихирз у грчком језику почиње са по једним словом из грчке азбуке и то по реду једно ва другим. Има их свега 24, за сваки глас по 3.

•) Овако се поји ако свети нема на стиховње стихиру на „Слава". Ако пак има, онда се поји „Слава: стихира светога, и ннн4: богородичан на стиховње по гласу стихире светога.

Стр. 125