Istočnik

Стр. 232

Бр. 15. и 16.

јер је својнм говорима изванредно одушевљавао — Ирод се побоји, да ће он својим моћним утјецајем на народ можда подићи устанак, јер изгледало је да ће све учинити на његов савјет; за то је држао да ће боље бити ако га убије и тако стане на пут његовим евентуалним плановима за новотаријама, него да после каковијех промјена оплакује свој незгодни положај. Са те своје сумње дакле, даде га Ирод оковати и однети у град Махерон и тамо га је убио. Али су Јудеји били увјерени, да је ради освете његовог убијства пропала војска, јер се Бог за то разљутио на Ирода". Напоменути нам је, да је овде говор о Ироду, Антиии, који се спомиње код Матеја (XIV, 3—5) и Марка (VI, 14—2 ,') и који је у рату своме против арапског краља Аратаса био потучен. 0 Јакову мла^ем говори Флавије у „ АпЈидтШез" XX, 9, I. II ово је једно мјесто, о ком је поведена полемика због његове оригиналности. Наиме, ни у једном сачуваиом рукопису овог Флавијевог дјела ово се мјесто не налази, те с тога више њих, протестанти, прогласише га као хришћанску интерполацију; но има их иа и протестаната као н. пр. НИ^еп/еШ (Н18 (;отсће кп(П8сће ЕтЈе^ип"' 111 <Јак Кеие Те^ашеп!-, Бејргј^ 1875. стр. 526), који признају као оригинално, само је непажњом, нехатошћу преписивача нзостало. Да је ово тако види се из тога, што га Евсевијв верно цитира у својој Ш81ог. Есс1. II., 33. Ориген се трипут позива на њега: Соттеп1 т МаИг. Еош. X. стр. 17., Соп1га Се1$ит I. 47 као и П. 13 1ш. Св. Јероним такођер у својим Ј)е уггп И1из1ги с. 2 и 13; АЈу. Јоужгап. I. 39. Оно гласи: „(Кад је умро римски гтрокуратор Фесгус) за то вршјеме док није још стигао његов нашљедник Албин у Палестину) Ананус млађи, о коме смо већ говорнли, да је постао првосвештеник, био је човек дивљачан и прекомјере дрзак; држао је страну Садукејима, који су у суђењу строжији и немилосрднији од осталијех Јудеја, као што горе напоменусмо. Ананус будући таки, помисли да је наступило згодно вријеме, јер је Фестус већ умро, а Албин још на путу, сазове синедриои и изведе пред њега брата онога Исуса за кога веле да је Христос ( тоу абеХсроу Ч у;сјоО, тоО ХгуојлвуоО ХрсатоО) — име је оном Јаков — а с њиме и још неколицину другијех и подигнувши против њих оптужбу да су рушитељи закона, одмах их даје каменисати. Али онима, које су држали за најумјереније ме^у грађанима и за највеће поштоваоце закона, бјеше то криво и погајио пошљу посланике краљу, пожурујући га, да у писму омомене Анануса, да се у будуће чува оваког чега, јер ни прије није радио умесно и по закону. ГПта више, њих неколико одоше и пред Албина, који је