Istočnik

Бр. 15. и 16.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 233

долазио из града Александрије и упозорише га, да Ананус није смјео без његове приволе ни сазвати синедријон. Албин овако подбоден, напише оштро писмо Ананусу, претећи му да ће га казнити. Крал> Агрипа га пак лиши првосвештенич,ког достојанства, које је три мјесеца обнашао и постави за првосвештеника Исуса сина Дамнејева". Упада у очи, да у овом опису суда и смрти Јаковљеве, вели Флавије, да је исти каменисан, а међутим у нашем „Прологу" вели се да су га Јудеји бацили са врх храма и кијачом (древомт>) дотукли; али кад узмемо да се Јосиф није увек бавио у Јерусалиму, него понајвише у Риму, гдје је и умро, могла му се лако омаћи ова мала погрјешка, особито кад узмемо да је он ово своје дјело (Ап%ш1а(;е8), у ком описује овај догађај, довршио тек 94 године, а исте године је и овај догађај описивао, јер се налази у ХХ-ој последњој књизи тога дела, а смрт св. Јакова бјеше 62 године. Њому је било познато, да су Јудеји кажњавали Хришћане, као бајаги рушиоце закона Вожјег, у смислу Мојсејевих закона (V. књ 13, 10) каменнсањем, и он описујући после 32 године овај догађај, по свој прилици и не мислећи да је могло и друкчије бити, овом смрћу умара св. Јакова. Овај сад наведени текст Флавијев осим тога, што говори о св. Јакову и његовој мученичкој смрти, важан је и с тога, што се у њему спомиње ., Исус за кога веле да је, Христос '' и тиме најбоље побија оне, који тврде да Флавије уопште није говорио ништа о Христу, него да је напред споменути текст о Христу у свој својој целини од Хришћанских преписивача уметнут; јер невјеројатно је да би Флавије о Исусу као главној личносши у своме дјелу само толико рекао, да га називају Христом и више ништа, а сиоредним личностима као што је Јован Крститељ и Јаков млађи, читаве странице; с друге стране опште је познато, де се, ако се хоће да прикаже каква непозната, незнатна или бар незнатнија личност или ствар, ради лакшег појимања, упознавања, увјек доводи у свезу са каквом познатијом, чувенијом личношћу или стварју, а то је учинио свакако овдје и Флавије, јер иначе не би имало смисла, да је само рекао, да је тај Јаков, кога је Ананије дао каменисати брат Исуса, за кога веле да је Христос, а да није већ пре тога о њему говорио, јер тиме онда не само да неби своје читаоце боље обавјестио о личности Јаковљевој, него би их још већма збунио, јер би искрсла пред њих једна нова, непозната личност: Исус за кога веле да је Христос чији је брат Јаков. П. Опширно свједочанство о Христу и Хришћанима налазимо и код римског историчара 'Гацита (54—117 г.) у његовом дјелу „ Ап па1е$" (Љетописи), које је написао око 97 године.